.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2190/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za vanredne situacije, Sektor za vanredne situacije Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3244/22 od 05.10.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3244/22 od 05.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3244/22 od 05.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 443/19 od 31.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu po osnovu neisplaćenog dodatka na platu za dežurstvo van radnog vremena – pripravnost u periodu februara 2016. godine do februara 2019. godine, isplati pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate, u visini i od datuma dospelosti koji su bliže određeni u navedenom stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 113.889,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3244/22 od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tužbenog zahteva je isplata dodatka na platu po osnovu pripravnosti (dežurstva van radnog vremena) u periodu od februara 2016. godine do februara 2019. Godine. Po oceni Vrhovnog suda, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja, nema razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20),
Naime, u pogledu odluke o pravu na isplatu uvećane plate po osnovu pripravnosti nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, bez obzira na izmene važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 6/16, 24/18, 87/2018) u odredbama člana 156. stavovi 2. i 3. (izmenom u broju 24/18 od 26.03.2018. godine) i člana 187. Zakona o policiji (izmenom u broju 87/2018 od 13.11.2018. godine), koje na drugačiji način regulišu način i formu određivanja pripravnosti, uređenu Pravilnikom o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“ br.16/17 od 27.02.2017. godine).
Pobijana drugostepena presuda kojom je odlučeno o pravu na dodatak na platu po osnovu pripravnosti doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda izraženom u više revizijskih odluka, da tužilac kao policijski službenik ima pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti na osnovu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ broj 6/2016, sa izmenama u brojevima 24/2018, 87/2018) i to na osnovu noveliranih odredbi člana 156. stavovi 2. i 3. i člana 187., a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilac dokazao da je u relevantnom vremenskom periodu bio pripravan (u stanju potrebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da mu takav usmeni nalog nije izdat i da nije bio pripravan) bez obzira na novoustanovljenu obavezu tužene citiranim odredbama noveliranog Zakona o policiji da se u situaciji određivanja pripravnosti policijskih službenika donosi poseban raspored rada ili pisani nalog od strane neposrednog rukovodioca, s obzirom na to da postoji izuzetno i mogućnost izdavanja usmenog naloga (sa obavezom izdavanja obrazloženog pisanog naloga u roku od 24 časa).
Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti podneta je 22.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 149.444,76 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
