Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu uvećane zarade i doprinosa po osnovu njegovog angažovanja u vojnoj ustanovi, kao civilnog lica, na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, tako što je zahtev tužioca odbijen. U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404.stav 1. ZPP za odlučivanje o izuzetnoj dozvoljenosti revizije tužioca, obzirom na to da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena, odnosno tužilac nije dostavio odluke u kojima je o istom činjeničnom i pravnom pitanju drugačije odlučeno. Utvrđeno je da je tužiocu isplaćena naknada koja je ugovorom o privremenim i povremenim poslovima ugovorena, te da angažovanje tužioca u vojnoj ustanovi, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, predstavlja rad van radnog odnosa. Iz navedenih razloga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti postoji potreba za odlučivanjem o reviziji radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, niti pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj parnici, podneta je 03.02.2015. godine. Predmet spora je novčano potraživanje po osnovu radnog angažovanja, a vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi iznosi 100.000,00 dinara. Podneskom od 13.09.2016. godine tužilac je preinačio tužbu i predmetnu naknadu zatražio u ukupnom iznosu od 611.359,86 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koju je odredio prvostepeni sud u uvodu presude.

Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić