Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je odlučivao na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Neosnovano se revizijom ukazuje i na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud u obrazloženju presude ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda jer se radi o povredi koje se ne može smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima „...“ u Službi ... (na osnovu ugovora o radu br. .. od 06.10.2014. godine sa pratećim aneksima). Tužilac je svoju nameru da prestane da radi kod tuženog usmeno saopštio nekolicini zaposlenih kod tuženog, a 13.04.2018. godine o tome je putem meila obavestio i poslovne saradnike. Dana 16.04.2018. godine tužilac je svojevoljno potpisao zahtev za raskid radnog odnosa kod tuženog. Rešenjem tuženog .. od 19.04.2018. godine tužiocu kao zaposlenom koji je raspoređen na poslovima „...“ u Službi ... prestao je radni odnos kod tuženog sa danom 23.04.2018. godine, usled otkaza ugovora o radu br. ... od 06.10.2014. godine sa aneksima, sa obrazloženjem da je 16.04.2018. godine otkazao poslodavcu pisanim putem ugovor o radu, s pozivanjem na članove 175. i 176. Zakona o radu i član 46. stav 1. tačka 4. Kolektivnog ugovora. Dana 23.04.2018. godine tužilac je popunio tkz. „izlazni upitnik“ tuženog u kome je kao razlog za raskidanje radnog odnosa naveo pronalazak novog poslovnog okruženja.

Dana 14.04.2018. godine tužilac je putem meila potvrdio rezervaciju za hotel „Cryston“ u Beču za dan 16.04.2018. godine, sa prijavljivanjem u ponedeljak 16.04.2018. godine (počev od 14,00 do 00,00 časova) i sa odjavljivanjem u sredu 18.04.2018. godine (do 11,00 časova), uz garanciju kreditnom karticom, sa mogućnošću da ukupna cena može biti naplaćena u bilo kom trenutku nakon što je rezervacija načinjena, a objekat zahteva plaćanje unapred za ovu rezervaciju.Tužilac je dostavio dokaz da je platio: standardnu sobu u hotelu „Cryston“ u Beču za dve noći 16.04.2018. i 17.04.2018. godine od 101,70 evra (plaćanje je izvršeno karticom 16.04.2018. godine u visini od 101,70 evra) i espreso i mineralnu vodu po 2,00 evra na dan 17.04.2018. godine (fiskalni račun na 4,00 evra, izdat 18.04.2018. godine u 08,49 časova). Veštačenjem preko veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđena je visina naknade štete zbog izgubljene zarade tužioca u utuženom periodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitog predmetnog rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu od 19.04.2018. godine, s pozivanjem na članove 175. tačka 4, 185. tačka 4, 178. stavovi 1. i 2. i 185. Zakona o radu i član 28. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i posledično odbili zahtev tužioca za vraćanje na rad, isplatu izgubljene zarade, regresa i toplog obroka, imajući u vidu da se radi o akcesornim zahtevima, čija osnovanost zavisi od odluke o zakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, dok su odbacili tužbu u delu koji se odnosi na zahtev za raspoređivanje tužioca, jer odlučivanje o tako postavljenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost u smislu člana 16. Zakona o parničnom postupku.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i za naknadu dugujuće zarade, regresa i toplog obroka.

Prema članu 175. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17-odluka US), radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog i poslodavca. Prema članu 178. stav 1. ovog zakona, zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Prema stavu 2. ovog člana, otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja u pisanom obliku poslodavcu, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Prema članu 185. stav 1. ovog zakona, ugovor o radu se otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Kod iznetog, i po oceni Vrhovnog suda tužiocu je zakonito prestao radni odnos kod tuženog na osnovu predmetnog rešenja o prestanku radnog odnosa koje je tuženi doneo na osnovu zahteva tužioca, s pozivanjem na članove 185. i 188. Zakona o radu i član 46. stav 1. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog.

Tužilac nije dokazao da je zahtev za prestanak radnog odnosa od 16.04.2018. godine potpisao iz razloga što je to od njega traženo, a eventualno predočavanje zaposlenom od strane pretpostavljenih da će protiv njega biti pokrenut spor ako ne potpiše dokumenta ne predstavlja nedozvoljenu pretnju u smislu člana 60. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Osim toga, tužilac nije dokazao ni da se na zahtevu ne nalazi njegov potpis jer je tokom postupka odustao od predloga za izvođenje dokaza grafološkim veštačenjem. Tužilac nije dokazao ni da se nalazio u Austriji već od 15.04.2018. godine zbog čega nije mogao da potpiše zahtev za prestanak radnog odnosa na dan 16.04.2018. godine jer nije pružio dokaz o tome kada je napustio Republiku Srbiju, odnosno kada je došao u Austriju (tačno vreme prijavljivanja u navedenom hotelu), a teret dokazivanja ovih činjenica je bio na njemu. Kod utvrđene činjenice da je tužilac prethodno jasno, slobodno i ozbiljno izrazio želju, odnosno jednostranu izjavu volje da mu prestane radni odnos kod tuženog shodno članu 28. stav 2. ZOO u pisanoj formi, a njegova volja je nesumnjivo usmerena na raskid radno – funkcionalne veze, bili su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa.

S toga se neosnovano revizijom pobija pravilnost primene materijalnog prava, uz ponavljanje navoda koji bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda.

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković