U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene „Agroindustrijsko komercijalna banka AIK banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 165/21 od 19.04.2021. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 165/21 od 19.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1685/2019 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se zahtev tužilje delimično usvaja. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kojem je tužilja tražila da se tužena obaveže da tužilju rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme koju tužilja poseduje. Stavom trećim izreke, poništeno je rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../19 od 09.09.2019. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ../06 od 13.05.2006. godine sa svim aneksima, kao nezakonito. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilju vrati na rad. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 117.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 165/21 od 19.04.2021. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena 1980. godine i po zanimanju je ekonomski tehničar, kod tužene je bila u radnom odnosu od 01.12.2004. godine do 25.09.2019. godine, kada joj je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu. Radni odnos je zasnovala prvo na određeno vreme, a potom je od 13.05.2006. godine na osnovu ugovora br. ../06 zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Tužena je 24.12.2018. godine donela Odluku o izmeni Pravilnika o sistematizaciji poslova i usvojen je Pravilnik kojim je izvršena reorganizacija u okviru organizacionih delova kod tužene. Pravilnikom je između ostalog smanjen broj izvršilaca na poslovima na kojima je tužilja bila radno angažovana. Usled izmena Pravilnika o sistematizaciji poslova, stranke su 27.03.2019. godine zaključile aneks broj .. ugovora o radu, kojim je određeno da će tužilja počev od 01.04.2019. godine raditi na radnom mestu „saradnik na šalterskim poslovima“ u Filijali u ... . Opis dužnosti i radnih obaveza predviđeni su navedenim aneksom. Tužilja je u skladu sa pomenutim aneksom poslove obavljala na šalteru blagajne. Poslove je, kao i ostali zaposleni obavljala bez ikakve obuke. Kasnije, pored tih poslova tužilja je obavljala i poslove trezora u periodu od 06.05.2019. godine do 22.05.2019. godine. Način obavljanja poslova zaključara i dužnosti zaključara regulisani su Pravilnikom o blagajničkom poslovanju od 20.02.2019. godine. Iako je propisano da se u trezor može ući samo od strane dva zaključara istovremeno, dešavalo se da u prostor trezora uđe samo jedan zaključar, kako šalter sala ne bi ostala prazna, s obzirom da su kod tužene u smeni bila dva zaposlena na šalteru i da su ta dva zaposlena istovremeno i zaključari za ulazak u trezor, te da bi se ispoštovala procedura, oba šalterska radnika bi morala napustiti svoje radno mesto na šalteru, što nije dozvoljeno. Tužilji je bilo poznato da se novac u trezoru prebrojavao na kraju radnog dana prilikom poslednjeg ulaska u trezor za taj dan. Međutim, ukoliko se sravnjivalo stanje u trezoru u toku radnog dana, to je zapravo značilo da se već prebrojao novac i da se proverilo stanje u trezoru, te bi se u tom slučaju prilikom poslednjeg ulaska samo dodavalo novo stanje unošenja novca ili oduzimalo ukoliko je u međuvremenu uziman novac iz trezora.

Kod tužene je rad organizovan u dve smene, radnim danima u smenama su radila dva zaključara. Prva smena se završavala u 13,00 časova, a druga u 18,00 časova. Postojala je radna subota sa radnim vremenom od 09,00 do 13,00 časova. Dana 18.05.2019. godine bila je radna subota i tužilja je radila sa još dve koleginice. Iako je postojalo pravilo da se novac u trezoru broji jednom u svakoj smeni, pred kraj radnog vremena, tužilja, u duhu ustaljene prakse koja je postojala kod tužene, nije pred kraj radnog vremena prebrojala novac u trezoru, s obzirom da se od trenutka kada je novac poslednji put unet u trezor i prebrojan, da se stanje u trezoru nije menjalo, već je novac iz blagajne sistemski pripisala stanju trezora, a o tome je sačinjen izveštaj. Nakon isteka radnog vremena, oko 13,13 časova tužilja i njena koleginica su sišle u trezor sa radnikom obezbeđenja koji je doneo novac u kasama. One su samo otključale trezor, kako bi radnik obezbeđenja mogao da unese kase. Potom su kase ostavljene na način na koji su se i ranije ostavljale. U situaciji kada novac stigne nakon isteka radnog vremena zaposleni kod tužene to samo proknjiže. Po proteku radnog vremena ne otvara se trezor kasa, nego samo unose putne kase sa blagajne. Ovom prilikom je u predtrezorski prostor prvo ušla tužilja, a za njom par sekundi kasnije koleginica, u jednom trenutku tužilja se našla sama kod ulaznih vrata prostorije u kojoj se nalazi trezor i to onda kada koleginica nije smela biti u njenoj blizini, jer je tužilja ukucavala svoju šifru, koju koleginica ne sme znati. Po izlasku iz prostorije trezora tužilja je ponovo ukucala šifru, odnosno osigurala prostor trezora šifrom. Kritičnog dana niko od zaposlenih kod tužene nije video tužilju da ulazi sama u prostor trezora. Narednog radnog dana, 20.05.2019. godine, u drugoj smeni, prilikom redovnog sravnjivanja stanja trezora, konstatovano je da postoji višak novca u trezoru u iznosu od 33.000,00 dinara. Dana 21.05.2019. godine bila je izvršena kontrola trezora, ali se nije utvrdilo kako je došlo do pojave viška novca. O pronađenom višku novca svi zaključari su sačinili pisanu izjavu, a jedan od zaposlenih je putem mejla obavestio Službu kontrole i upravljanja poslovnom mrežom o postojanju viška novca u trezoru. Nakon što je utvrđeno postojanje viška novca u trezoru tužilja nije bila udaljena sa rada, već je naredna četiri meseca nastavljala da obavlja poslove na blagajni i imala je ovlašćenje da nadzire rad u smeni, a njene kolege su bile premeštene u druge organizacione jedinice. Kod tužene se i ranije dešavalo da se pojavi manjak ili višak novca, s tim da se višak novca samo konstatovao, a u pogledu manjka postojala je obaveza da se isti nadoknadi, drugih sankcija nije bilo. Dana 28.05.2019. godine od strane zaposlenih u Službi kontrole i upravljanja poslovnom mrežom sprovedena je kontrola, pregledani su video snimci i sačinjen je izveštaj o višku novca u Filijali ... u ... . Mesec i po dana kasnije iz Odeljenja za upravljanje gotovinom NBS tužena je dobila informaciju da postoji neslaganje vezano za dotok novca iz ... i da je reč o istom iznosu koji se u Filijali u ... pojavio kao višak, te se daljim proverama utvrdilo da je višak u Filijali nastao zbog novca koji je slat u NBS, tako da je u NBS evidentiran manjak, pa je samim tim taj novac u ovoj Filijali bio višak.

Tužilji je 15.08.2019. godine dostavljeno upozorenje od 05.08.2019. godine kojim je tužilja upozorena da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radnih obaveza utvrđenih Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, Pravilnikom o blagajničkom poslovanju i ugovorom o radu. U obrazloženju upozorenja navedeno je da je na osnovu izveštaja o višku Službe kontrole i upravljanja poslovnom mrežom od 28.05.2019. godine utvrđeno da je tužilja 18.05.2019. godine u 13,14 časova samostalno pristupila trezorskom prostoru, rukujući šifrom ulaznih vrata trezorskog prostora i ključem i da nije izvršila kontrolu stanja svih vrednosti u trezor kasi na kraju radnog dana, te da je na taj način grubo prekršila jasno definisane odredbe Pravilnika o blagajničkom poslovanju. U obrazloženju je dalje navedeno da je tužilja u svojoj izjavi datoj kroz mejl, a povodom viška koji je u visini od 33.000,00 dinara utvrđen u trezoru Filijale ... 20.05.2019. godine izjavila: „...da se stanje trezora slagalo u petak na kraju dana, u subotu takođe (što pokazuju i odštampana stanja, uredno ažurirana u dokumentaciji)“. Imajući u vidu da je snimkom za bezbednosnih kamera od 18.05.2019. godine utvrđeno da novac od strane zaključara nije stavljen u trezor kasu i da snimkom nije zabeleženo usaglašavanje od/prebrojavanje gotovine u trezoru, tužilja je svojom izjavom dala netačne podatke relevantne za utvrđenje činjenica vezanih za nastanak viška u visini od 33.000,00 dinara u trezoru Filijale ... od 20.05.2019. godine. Zatim, da je time što je 18.05.2019. godine u 13,14 časova samostalno pristupila trezorskom prostoru, zatim što 18.05.2019. godine nije izvršila kontrolu svih vrednosti u banci i što je 22.05.2019. godine dala izjavu kojom je poslodavcu dala netačne podatke relevantne za donošenje odluke od strane nadležnih organa poslodavca, da je na taj način nesavesno i neodgovorno izvršavajući poslove svog radnog mesta, svojom krivicom povredila radne obaveze utvrđene članom 83. stav 2. tačka 1, 6. i 18. Kolektivnog ugovora kod poslodavca, članom 2. stav 7. i 22. Pravilnika o blagajničkom poslovanju, članom 8.3.1. stav 1. Pravilnika o blagajničkom poslovanju, članom 83. stav 2. tačka 7. i 20. Pravilnika o blagajničkom poslovanju, članom 16. stav 2. tačka 1. ugovora o radu u vezi sa članom 179. stav 2. tačka 1. i tačka 5. Zakona o radu i članom 83. stav 2. tačka 1, 6, 7. i 20. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Rešenjem tužene broj ../19 od 09.09.2019. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu broj ../06 od 13.05.2006. godine sa aneksima, zbog povrede radne obaveze, sa obrazloženjem identične sadržine kao i upozorenje, te je tužilji radni odnos prestao 25.09.2019. godine. Rešenje je potpisao od strane direktora Sektora za poslove sa stanovništvom, MSP i Službe za ljudske resurse i organizaciju tužene i overeno pečatom, a tužilja je predmetno rešenje preuzela 25.09.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su usvojili zahtev tužilje, poništili kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužilje i vratili tužilju na rad, pravilnom primenom materijalnog prava, suprotno navodima revizije.

Otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17) daju mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze na taj način što nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji prethodi donošenju otkaza ugovora o radu utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze.

Tužilji je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza, na taj način što na kraju radnog dana 18.05.2019. godine nije izvršila kontrolu svih vrednosti u trezor kasi i što je 22.05.2019. godine svojom izjavom dala poslodavcu netačne podatke relevantne za donošenje odluke od strane nadležnih organa poslodavca. Tužilja je postupala onako kako joj je objašnjeno od strane kolega i poslove je obavljala u duhu ustaljene prakse kod tužene, kao što su to činili i drugi zaposleni, koji za to nisu prethodno prošli obuku, koju je tužena bila dužna da im na vreme obezbedi, pa kod utvrđenog da su tužilja i njena koleginica 18.05.2019. godine poslednji put unele novac u trezor i prebrojale novac u trezoru, da se stanje u trezoru nakon toga nije menjalo i na kraju radnog vremena uradila presek stanja svoje blagajne i novac koji se nalazio u blagajni sistemski pripisala stanju trezora, i kako je na osnovu odštampanih izveštaja koje je tužilja predala tuženoj, stanje u trezoru na kraju dana bilo pravilno, pa kako je za postojanje otkaznih razloga koji su tužilji stavljeni na teret potrebna krivica zaposlenog, kao namera ili krajnje (gruba) nepažnja, čega kod tužilje nesporno nije bilo, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje tužene nezakonito i pravilna je odluka kojom je isto poništeno kao nezakonito, pravilnom primenom materijalnog prava. To što je tek mesec i po dana nakon što je utvrđeno postojanje viška u iznosu od 33.000,00 dinara kod tužene, tužena dobila informaciju od Narodne banke Srbije da postoji neslaganje i da je reč o istom iznosu koji se u Filijali u ... pojavio kao višak, i kada je daljim proverama utvrđeno da je višak nastao zbog novca koji je slat u Narodnu banku Srbije, odnosno da je zaposleni koji je vršio prebacivanje i slanje novca u Narodnu banku Srbije poslao manje novca i u Narodnoj banci Srbije evidentiran manjak i samim tim taj novac u Filijali bio višak, pa kako tužilja nije bila zadužena za prebacivanje i slanje novca u Narodnu banku Srbije, to sledi da tužilja nije dala tuženom netačne podatke relevantne za donošenje odluke od strane nadležnih organa tužene.

S obzirom da je pravilno utvrđeno da je tužilji radni odnos nezakonito prestao, tužena je u obavezi da tužilju vrati na rad saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim revizijskim navodima se u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 407. stav 2. ZPP revizijom ne može pobijati.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić