U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Zoran Košćal, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“ sa sedištem u Kovinu, radi poništaja odluke i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1767/19 od 19.09.2019. godine u sednici veća održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1767/19 od 19.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu – Sudske jedinice u Kovinu P1 246/16 od 31.08.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja AA iz ... tražila da se utvrdi da je tužilji nezakonito prestao radni odnos te da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu br. ....-.../... od 25.08.2014. godine tužene Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Kovin“ iz Kovina br. ...-.../... od 23.08.2016. godine, te da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad u roku od 8 dana; da se obaveže tuženi da tužilji isplati naknadu štete za neisplaćene zarade, i to za period avgust mesec 2016. godine zaključno sa aprilom mesecom 2017. godine, u pojedinačno opredeljenim meečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate, bliže navedeno u izreci presude; da se obaveže tužena da tužilji prizna i reguliše ostala prava koja proizlaze iz rada i u vezi sa radom za vremenski period od 23.08.2016. godine pa sve do vraćanja tužilje na rad, kao i da za tužilju uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od 110.809,22 dinara Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Filijala Pančevo sa kamatom na javne prihode počev od 29.05.2017. godine, kao dana veštačenja; da tuženi tužilji nadoknadi troškove postupka, a sve u roku od 8 dana. Obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi prouzrokovane parnične troškove u iznosu od 170.739,00 dinara, u roku od 8 dana.

Presudom Apelacionog sud u Beogradu Gž1 1767/19 od 19.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Kovinu P1 246/16 od 31.08.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20) pa je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijiski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 382. stav 2. i članom 383. stav 4., sve u vezi sa članom 352 i 353. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje, jer iz spisa predmeta ne proizlazi osnovanost navoda revizije u vezi sa ukazanom bitnom povredom odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženom zaključila više ugovora o radu na određeno vreme za obavljene poslove ... na odeljenju, u toku 2013. godine, ukupno na 12 meseci, zaključno sa 22.07.2014. godine, kada joj je prestao radni odnos. Tužilja je, nakon toga, bila na evidenciji lica koja traže zaposlenje kod Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu od 23.07.2014. godine do 24.08.2014. godine.

Dana 25.08.2014. godine tužilja i tužena su zaključile ugovor o radu broj ...- .../... od 25.08.2014. godine, na određeno vreme najduže na 24 meseca, na radnom mestu ... . Po proteku vremena na koje je zaključen ovaj ugovora, tužena je donela rešenje o otkazu ugovora o radu broj ...-.../... od 23.08.2016. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos zaključno sa 24.08.2016. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu za koju su dali dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, prema odredbi člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 24.08.2014. godine, najduže do 24 meseca, pa je tuženi pravilno doneo osporeno rešenje.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje na razliku između razloga zbog kojih poslodavac može otkazati ugovor o radu i pravnog instituta prestanka radnog odnosa. U dispozitivu osporenog rešenja je, pored toga što je navedeno da se tužilji otkazuje ugovor o radu, navedeni razlog otkaza (zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos) ali je navedeno i da tuženoj prestaje radni odnos zaključno sa 24.08.2016. godine, a u obrazloženju rešenja je takođe navedeno da tužilji prestaje radni odnos istekom roka na koji je zasnovan, u smislu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti razlozi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić