.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2197/2023
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz s. ..., čiji je punomoćnik Žarko Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Priština, sa sedištem u Gračanici, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Priština, sa privremenim sedištem u Gračanici, radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 114/23 od 27.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 114/23 od 27.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 114/23 od 27.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 159/22 od 29.09.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 23.04.2016. godine do 31.12.2019. godine, ukupan iznos od 194.018,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene novčane iznose, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca na ime zakonske zatezne kamate na pojedinačna mesečna potraživanja iz stava prvog izreke presude za vremenski period od drugog dana u mesecu za prethodni mesec do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 125.280,37 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a ukoliko ista ne isplati u navedenom roku, obavezuje se tuženi da isplati tužiocu na iznos od 96.800,00 dinara zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 114/23 od 27.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 159/22 od 29.09.2022. godine, u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11…18/20 i 10/23 – drugi zakon, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili usvajanjem zahteva uz zaključak da tužiocu ovo pravo pripada na osnovu člana 41. Aneksa posebnog Kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 25/15 ... 20/18) i člana 44. Posebnog Kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ broj 38/19 i 55/20), a u vezi člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), prema ceni mesečne prevozne karte od 1 evro, na relaciji za razdaljinu do 7 kilometara.
Shodno tome, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za dozvoljenost revizije tuženog, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 03.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 194.018,47 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime naknade zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada kao glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
