U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Blagojević Danilović, advokat iz ..., protiv tuženog „Family Sport“ DOO iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Dragan Vuković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/18 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/18 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 4732/12 od 17.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, te da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 23.10.2012. godine, kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 310.158,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 78.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/18 od 04.04.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 4732/12 od 07.11.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužen je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propuštanja u primeni ni do pogrešne primene bilo koje od odredaba procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po Ugovoru o radu od 08.01.2012. godine sa pratećim Aneksom II od 01.05.2012. godine na radnom mestu „barmen“. Posao barmena se između ostalog, sastoji u tome da izdaje alkoholna i bezalkoholnih pića prema utvrđenim normativima iz ponude restorana, priprema šank za rad i stara se o snabdevenosti šanka svim potrebnim vrstama pića i repromaterijala, kontrolište primljene porudžbine po vrsti i količini i po pripremanju ih izdaje, vodi evidenciju u knjizi šanka odnosno drugim propisanim obrascima, čuva ih i iste predaje po završetku rada prema utvrđenoj organizaciji (član 2. Aneksa II ugovora o radu). Barmen je materijalno i finansijski odgovoran za poveren materijal, sitan inventar i opremu i odgovoran je za savesno, tačno i blagovremeno izvršavanje poverenih poslova (čl. 2. i 3. Aneksa). Rešenjem tuženog od 23.10.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline propisane Pravilnikom tuženog o radu i Ugovorom o radu zaključenim između tužioca i tuženog i njemu je tim rešenjem radni odnos prestao dana 01.10.2012. godine. Tužiocu je stavljeno na teret da dana 01.10.2012. godine, nije obavljao poslove barmena na koje je raspoređen ugovorom o radu, već da je obavljao druge poslove, poslove konobara, tako što je u prisustvu direktora tuženog, preuzeo i izdao piće iz šanka bez evidentiranja na fiskalnoj kasi, čime je izvršio povredu radne obaveze. Istovremeno, tužilac je obavljajući poslove konobara, povredio i radnu disciplinu jer o potrebi zamene drugog zaposlenog nije obavestio menadžera restorana, kao ovlašćenog lica kod tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret da u periodu od 02. do 07.10.2012. godine, nije bio prisutan na svom radnom mestu, pri čemu nije dostavio potvrdu o sprečenosti za rad, što predstavlja povredu radne discipline. Tuženi je doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dana 08.10.2012. godine, iste sadržine kao i rešenje o otkazu ugovora o radu. Tužilac se blagovremeno izjasnio na upozorenje, negirajući ga navodom da je naručilac usluge bio direktor tuženog i da takvu uslugu nije mogao da odbije. Isto tako, naveo je da je u periodu od 02. do 07.10.2012. godine dolazio na posao, ali da je od strane poslodavca bio sprečen da radi i samim tim nije imao mogućnost da evidentira svoj dolazak. Prema potvrdi od 30.09.2012. godine (tužilac je nije osporavao), do donošenja upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilac je iskoristio 24 radna dana godišnjeg odmora.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadu štete. Svoje odluke Apelacioni sud je obrazložio potpunim i valjanim razlozima, koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema odredbi člana 15. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...54/09), zaposleni je dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa i da obavesti poslodavca o okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Članom 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U članu 13.3 Aneksa ugovora od 01.04.2012. godine, zaključenim između tužioca i tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u skladu sa Zakonom i to: ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi dalji rad kod poslodavca (alineja 4.); ako neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze, ili postupa protivno odredbama Zakona, opštih akata Društva i drugih utvrđenih pravila (alineja 7.).

Ugovorom o radu radu sa pratećim aneksima, utvrđen je opis i vrsta poslova koje zaposleni obavlja, te je između ostalog utvrđeno da barmen kontroliše primljene porudžbine po vrsti i količini i po pripremanju ih izdaje i da vodi evidenciju u knjizi šanka odnosno u drugim propisanim obrazcima, čuva ih i iste predaje po završetku rada prema utvrđenoj organizaciji.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tač. 2. i 3. Zakona o radu, jer je utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze i radne discipline iz člana 13. tač. 4. i 7. Aneksa ugovora o radu, koja se odnosi na neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza ili postupanje protivno odredbama zakona, opštih akta društva i drugih utvrđenih pravila, za koju je ugovorom o radu predviđen prestanak radnog odnosa. Tuženi je obavljajući poslove konobara na koje nije raspoređen izdavao piće iz šanka bez evidentiranja na fiskalnog kasi, a zbog povezanosti poslova konobara i barmena, tužilac je znao odnosno mogao znati da su i konobar i barmen u obavezi da vrše evidenciju porudžbina koje se iznose iz šanka, i to konobar unosom na fiskalnoj kasi, a barmen evidencijom u knjizi šanka ili putem drugih obrazaca (aplikacija).

Tužioca ne oslobađa od odgovornosti činjenica da je lice koje je poslužio pićem bio direktor tuženog, iz razloga što je porudžbinu direktora, kao gosta objekta, bio u obavezi da prihvati (ispuni) u skladu sa utvrđenim pravilima, konkretno evidencijom na bilo koji moguć i dostupan način. S obzirom da je raspoređen na poslove barmena i da je odgovoran za stanje u šanku, u situaciji kada je preuzeo posao konobara i propustio da unese porudžbinu u fiskalnu kasu, tužilac je to svakako morao da učini u evidencionoj knjizi šanka (bez obzira na ispravnost softvera), što je propustio. Stoga je tuženi poslodavac imao mogućnost da mu otkaže ugovor o radu, jer je konkretne radnje (propuštanja) po svom autonomnom ovlašćenju mogao da okarakteriše kao nesavestan rad i nepoštovanje radne discipline.

Neosnovani su navodi revizije o povredi procedure za davanje otkaza, kao i pozivanje revidenta na potvrdu od 30.09.2012. godine. Ovo iz razloga što iz navedene povrde proizlazi da je do donošenja osporenog rešenja i prestanka radnog odnosa, tužilac iskoristio pravo na godišnji odmor, a pre donošenja osporenog rešenja, bio je upozoren o razlozima za otkaz ugovora o radu, čime mu je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, iz čega proizlazi da je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri, saglasno članu 180. Zakona o radu. Shodno navedenom, tužiočeva prava iz radnog odnosa, kao ni njegova prava u otkaznom postupku nisu bila povređena, pa činjenica da je u rešenju o otkazu ugovora o radu kao dan prestanka radnog odnosa naveden 01.10.2012. godine, ne predstavlja nedostak u proceduri koji je bio od uticaja na njegovu zakonitost.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito presto radni odnos, pravilno je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete, primenom člana191. stav 4. Zakona o radu.

Ostalim revizijskim navodima, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić