U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Kantar, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu „Audiotel“ DOO, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Nebojša Đokić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 185/19 od 29.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 185/19 od 29.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2798/10 od 22.05.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 11.04.2007. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada, isplati iznos od 5.125.139,78 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke tužba je odbačena u delu u kojem je traženo da se obaveže tuženi da tužilji plati pripadajuće doprinose na zarade na period od aprila 2007. godine do decembra 2017. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 404.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 185/19 od 29.11.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2798/10 od 22.05.2018. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11....18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je potpuno i pravilno primenio odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, i ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa se neosnovano revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ... po ugovoru o radu od 12.07.2002. godine. Tuženi je dana 05.04.2007. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje je tužilji uručeno 10.04.2007. godine. Rešenjem tuženog od 11.04.2007. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline, koje se sastoji u tome što je neovlašćeno odsustvovala sa rada u periodu od 19.03.2007. godine do 30.03.2007. godine kada je otvorila bolovanje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je zaposlena bez pitanja i saglasnosti direktora privrednog društva, kao jedinog ovlašćenog lica, odsustvovala sa rada u periodu od 19.03. do 30.03.2007. godine.

Tokom postupka je utvrđeno da je tužilja radila na pronalasku novog uređaja zajedno sa BB, te da je u postupku prijave pronalaska kod Zavoda za intelektualnu svojinu, između njih nastao sukob u vezi sa tim ko će biti označen kao pronalazač u patentnoj prijavi, nakon čega joj je BB saopštio da ne dolazi na posao dok on sa direktorom ne reši pitanje prijave pronalaska. Tužilja je odsustvovala sa rada u periodu od 19.03.2007. godine do 29.03.2007. godine, a od 30.03.2007. godine bila je privremeno sprečena za rad zbog bolesti sve do 22.05.2007. godine. Organizacija rada kod tuženog bila je neformalna, a zaposleni su koristili godišnje odmore po usmenom odobrenju pretpostavljenih. Lice sa kojim je tužilja sarađivala, BB, nije u radnom odnosu kod tuženog, ali je to lice postupalo kao lice koje je ovlašćeno od vlasnika i direktora tuženog da postupa prema zaposlenima kao njihov neformalni rukovodilac i tužilja je obavljajući svoje poslove, postupala po njegovim nalozima. Do spornog događaja, tužilji je odobravao odmore, odsustva i službena put, sa čim je direktor tuženog bio upoznat.

Visina naknade štete u vidu izgubljene zarade za period nezakonitog prestanka radnog odnosa, utvrđena je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko – finansijsku oblast, umanjena za prihode koje je tužilja ostvarila kod drugog poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, te da joj zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, naknadi štetu u visini izgubljene zarade. U konkretnom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca, imajući u vidu da je bez pitanja i saglasnosti direktora bila odsutna sa rada u periodu od 19.03.2007. do 30.03.2007. godine. Međutim, kako je tužilja prestala da dolazi na rad po inacijativi svog neposrednog rukovodioca zbog nastale situacije u vezi sa prijavom pronalska, sa čim je bio upoznat direktor tuženog, a da je uobičajena praksa kod tuženog nije bila da se godišnji odmori koriste po rešenju u smislu člana 75. Zakona o radu, pravilna je ocena nižestepenih sudova da odsusvo tužilje sa rada nije samoinicijativno (neovlašćeno) i neopravdano. Takvo ponašanje nije pratila svest o nepoštovanju radne discipline, jer tužilja nije dolazila na posao u opravdanom uverenju da koristi godišnji odmor, zbog čega joj je nazakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Otkaz je nezakonit i zbog toga što tuženi nije poštovao zakonom propisan postupak iz člana 180. Zakona o radu, jer od uručenja upozorenja nije ostavio tužilji propisan rok od pet radnih dana za izjašnjenje o razlozima za otkaz, čime je povređeno pravo tužilje na odbranu. Shodno navedenom, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da je vrati na rad, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Takođe, usled nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilja nije mogla da radi i ostvari zaradu koju bi ostvarila po redovnom toku stvari, zbog čega je tuženi u obavezi da joj naknadi štetu, u smislu člana 191. stav 2. Zakona o radu, u nespornoj visini utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Navodima revizije, osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić