.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2/2016
25.01.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milija Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Stare Pazove, čiji je punomoćnik Vladimir Marković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž1 22/15 od 21.10.2015. godine, u sednici održanoj 25.01.2017. godine doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž1 22/15 od 21.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 41/2014 od 29.06.2015. godine, stavom prvim izreke odbačena je, kao neblagovremena, tužba tužilje. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 124.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž1 22/15 od 21.10.2015. godine, žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena odluka sadrži i ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 21.02.2014. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Staroj Pazovi radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu br. ... od 20.05.2011. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 30.08.2004. godine, na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, a zbog učinjenih povreda radne obaveze propisanih članom 10. stav 1. alineja 1, 4. i 8. ugovora o radu. Tuženi je tužilji rešenje od 20.05.2011. godine pokušao da uruči u prostorijama tuženog, ali je tužilja odbila da primi to rešenje, o čemu je 20.05.2011. godine sačinjena beleška. Sporno rešenje tuženi je tužilji pokušao da uruči i putem pošte, ali se pošiljka vratila sa naznakom „nije tražila“. Nakon neuspelog pokušaja uručenja rešenja o otkazu, navedeno rešenje je istaknuto na oglasnu tablu tuženog 20.05.2011. godine, a skinuto je sa oglasne table 29.05.2011. godine. Nakon skidanja rešenja sa oglasne table tuženi je tužilju odjavio sa socijalnog osiguranja. Referent opštih poslova kod tuženog pokušao je da tužilji uruči radnu knjižicu i fotokopiju M-A obrasca kao dokaz o odjavi sa osiguranja 30.05.2011. godine, ali je tužilja odbila da primi radnu knjižicu, o čemu je sačinjena beleška. Tužilja je protiv tuženog podnela tužbu 21.11.2011. godine, radi zaštite od zlostavljanja na radu. Taj postupak je okončan presudom P1 555/11 od 08.02.2013. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, a koja je postala pravnosnažna 08.05.2013. godine. U toku trajanja tog parničnog postupka, na raspravi održanoj 29.06.2012. godine punomoćniku tužilje je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, sve beleške i prijava i odjava tužilje sa osiguranja.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja tužbu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu br. 2104 od 20.05.2011. godine podnela po isteku zakonskog roka za njeno podnošenje, zbog čega je tužba odbačena kao neblagovremena.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijom ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Odredbom člana 185. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (stav 1); rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2); ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku (stav 3); u slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4).
Odredbom člana 195. istog zakona propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1); rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav 2).
Rok za pokretanje radnog spora podnošenjem tužbe sudu propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivni rok materijalnog prava, pa njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje. Posledica propuštanja roka za podnošenje tužbe je prekluzija koja tužbu čini neblagovremenom.
U konkretnom slučaju na osnovu člana 185. Zakona o radu tužilji je sporno rešenje dostavljeno istekom roka od 8 dana, računajući od 20.05.2011. godine, kada je objavljeno na oglasnoj tabli tuženog, s obzirom na to da je tužilja prethodno odbila prijem tog rešenja o čemu je sačinjena beleška. S obzirom da je tužba podneta 21.02.2014. godine, po proteku zakonskog roka od 90 dana, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja propustila zakonski rok u kome je postupak sudske zaštite mogao da se pokrene, pa je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je tužba odbačena kao neblagovremena.
U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. a u vezi sa članom 420. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
