.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 220/2024
04.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje prof.dr. AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Borozan, advokat iz ..., protiv tuženih prof. dr. BB iz ..., čiji je punomoćnik dr Enike Veg, advokat iz ... i VV fakulteta univerziteta u Novom Sadu, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Radmila Tomić, advokat u ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2255/23 od 12.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 04.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2255/23 od 12.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2255/23 od 12.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 36/14 od 24.02.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu počev od 14.08.2013. godine, pa do dana podnošenja tužbe i nakon podnošenja tužbe zaključno sa 23.04.2018. godine, koje je počinjeno kontinuiranim radnjama prvotužene prof. dr. BB, dekanice, ovlašćenog lica i statutarnog zastupnika drugotuženog VV fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, na taj način što je prvotužena tužilju izlagala uvredama, klevetama, ponižavala je, vređala joj dostojanstvo i lični i profesionalni ugled na fakultetu i kod trećih lica, uskraćivala joj radna angažovanja, neovlašćeno joj uskraćivala isplatu honorara i nagrada,diskriminišući je u odnosu na ostale zaposlene, navodila druga lica da čine isto to u radnom okruženju, čime joj je stvorila ponižavajući i uvredljivo radno okruženje i izolaciju i podozrenje kod kolega i trećih lica, što je izazvalo kod tužilje neizvesnost i strah, te dovelo do narušavanja njenog zdravstvenog stanja (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da sud zabrani prvotuženoj ponašanja koja predstavljaju zlostavljanje na radu, preduzimanje ili ponavljanje bilo kakve radnje ili pasivnog držanja koje predstavlja izvršenje utvrđenog zlostavljanja na radu (stav drugi izreke). Odbijen je zahtev tužilje da sud obaveže prvotuženu da javno na svim sednicama na VV fakultetu usmeno iznese istinite činjenice o tužilji i iznese svoje lično izvinjenje u ime drugotuženog VV fakuleta tužilji, te da pismeno izvesti Rektorat univerziteta u Novom Sadu o ovoj presudi i o radnjama preduzetim da se otklone posledice zlostavljanja na radu (stav treći izreke). Odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže drugotuženi da joj isplati iznos od 95.800,00 dinara, po osnovu stvarne štete neplaćanjem honorara i jubilarne nagrade za 2013. godinu, kao i jedinstveni iznos od 672.000,00 dinara na ime nematerijalne štete za narušavanje zdravstvenog stanja tužilje, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i za pretrpljeni strah, na ime zlostavljanja na radu za period od 14.08.2013. godine do dana utuženja, kao i za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda za vreme trajanja postupka od dana podnošenja tužbe zaključno sa 23.04.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate (stav četvrti izreke). Odbijen je zahtev tužilje da sud obaveže tužene da ovu presudu objave o svom trošku u najtiražnijim dnevnim novimama u Novom Sadu i najtiražnijim dnevnim novinama u Republici Srbiji, što ako ne učine ovlašćuje se tužilja da sama izvrši objavljivanje o trošku tuženih (stav peti izreke). Obavezana je tužilja da tuženoj prvog reda naknadi troškove postupka u iznosu od 606.750,00 dinara i tuženom drugog reda 606.750,00 dinara (stav šesti izreke).
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2255/23 od 12.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 36/14 od 24.02.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud odluči o reviziji kao posebnoj na osnovu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužilje za zaštitu od zlostavljanja na radu, u skladu sa činjeničnim navodima tužbe i sadržinom postavljenog zahteva. Nižestepeni sudovi su zaključili da ne postoje individualizovane štetne radnje koje su bile nedvosmisleno uperene protiv tužilje, kao žrtve mobinga, pošto tužilja svojom aktivnošću nije učinila verovatnim da u radnjama odgovornog lica ima elemenata zlostavljanja u skladu sa članom 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br.36/2010). Pitanje postojanja radnji koje predstavljaju zlostavljanje na radu je činjenično pitanje, pa pošto uz reviziju nisu dostavljene odluke donete u instancionoj kontroli kao dokaz drugačije prakse u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, po oceni Vrhovnog suda nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji potreba ujednačavanja sudske prakse i potreba novog tumačenja prava.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije, pa revizija u ovim sporovima nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici je podneta dana 13.02.2014. godine, a vrednost pobijanog dela zahteva za naknadu štete je 767.800,00 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 115,7731 dinara za 1 evro predstavlja dinarsku protivvrednost 6.631,94 evra, te ne prelazi napred navedeni imovinski cenzus neophodan za dozvoljenost revizije, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Zoran Hadžić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
