Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1974/2019 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnognog suda u Beogradu P1 2685/17 od 13.03.2019. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, potvrđeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude u delu kojim je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 51.051,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u preostalom delu stava četvrtog izreke prvostepene presude tako što je odbijen kao neosnovan zahtev da se obaveže tuženi da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 51.051,00 dinara, počev od 13.03.2019. godine kao dana donošenja presude do dana izvršnosti presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom potvrđena je odluka prvostepenog suda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje za isplatu dodatka na platu po osnovu minulog rada na ime navršenih godina rada u ustanovama socijalne zaštite, u kojima je tužilja radila pre premeštaja na rad kod tuženog i na osnovu rada kod tuženog, za period od 01.09.2014. godine do 31.05.2016. godine. O ovom pravu tužilje i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav. 1 ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 58.767,75 dinara, što predstavlja iznos ispod 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić