Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 540/20 od 03.02.2021. godine, u sednici održanoj 10.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 540/20 od 03.02.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2428/16 od 05.12.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu razliku plate do njenog dvostrukog iznosa po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine, u iznosu od 1.597.727,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje razliku pripadajućeg doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine prema osnovicama utvrđenim u prvom stavu izreke, u roku od 15. dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 244.300,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 540/20 od 03.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2428/16 od 05.12.2016. godine u prvom i drugom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu razlike plate do njenog dvostrukog iznosa po osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine u iznosu od 1.597.727,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da u ime i za račun tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invaldsko osiguranje razliku pripadajućih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.09.2008. godine do 31.08.2011. godine prema osnovicama navedenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2428/16 od 05.12.2016. godine, tako što je obavezan tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 16.500,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac je u spornom periodu (septembar 2008. godine - avgust 2011. godine) radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, na radnom mestu poslovi stalnog dežurstva i obezbeđenja objekata u Odeljenju za ... - Služba dežurstva i obezbeđenja. U istom periodu tužiocu je vršena isplata plate u iznosima iskazanim u ispravi tužene - proseku primanja zarada tužioca, a ne u njihovom dvostrukom iznosu.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je organ tužene nezakonito postupao jer tužiocu nije obračunavao i isplaćivao platu u dvostrukom iznosu, u skladu sa članom 18. stav 1. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Zakon) i članom 2. stav 1. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Uredba). Iz tog razloga tužena je prvostepenom presudom obavezana da isplati tužiocu razliku između plate koja mu je isplaćena za svaki mesec u spornom periodu od njenog dvostrukog iznosa, s`obzirom da po pravilu o dokazivanju (član 228. ZPP) i teretu dokazivanja (član 231. ZPP) tužena nije dokazala da je isplatu plate vršila u skladu sa Zakonom i Uredbom - nije dostavila dokaz o poslovima koje je tužilac obavljao pre stupanja na rad u organizacione jedinice iz te Uredbe i visinu njegove plate na tim poslovima.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u drugostepenom postupku, nakon održane rasprave, tužilac je do 25. novembra 2002. godine radio na Policijskoj akademiji a od 23. novembra 2002. godine stupio je na dužnost u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. U toku 2004. godine izvršena je transformacija te službe i formirana je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). U SBPOK je raspoređen rešenjem od 04.01.2006. godine. Utvrđen mu je koeficijen za zaradu po kome mu je isplaćivana zarada. Pri tome drugostepeni sud nalazi da je prethodno radno mesto na koje je tužilac bio upućen u SBPOK bilo radno mesto na Policijskoj akademiji. Visina tražene razlike plate utvrđena je na osnovu zarade koja je tužiocu bila isplaćivana na poslovima u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, ali nije mogla biti utvrđena na osnovu plate koja mu je isplaćivana dok je radio u Policijskoj akademiji (pre raspoređivanja u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala) jer stranke nisu dostavile dokaze o njihovoj visini.

U postupku pred drugostepenim sudom obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke a sve radi utvrđivanja visine primanja dvostruke zarade tužioca prema primanjima koje je imao dok je radio u Policijskoj akademiji jer je tužilac radio pre stupanja u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala u Policijskoj akademiji. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je dvostruka zarada tužioca u utuženom periodu od 01.09.2008. do 31.08.2011. godine po mesecima 16.827,54 dinara. Iz toga proizilazi da ne postoji pozitivna razlika u odnosu na platu koju je tužilac ostvario u utuženom periodu jer isplaćena plata tužioca u utuženom periodu po mesecima je preko 40.000,00 dinara. Kako ne postoji pozitivna razlika u odnosu na platu koju je tužilac ostvario u utuženom periodu to je drugostepeni sud našao da je tužbeni zahtev neosnovan, a ovo posebno imajući u vidu da tužilac smatra da je pribavljena dokumentacija Policijske akademije a kojom raspolaže sudski veštak irelevantna. Smatra da nije merodavno koje je prethodne poslove neposredno pre tužilac obavljao 31.07.2005. godine ovo zbog činjenice da se Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 42/02 (stupio na snagu 27.07.2002. godine, sa izmenama) i Uredba o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala se primenjuje od 31.07.2005. godine. Stoga zahtev tužioca treba posmatrati u kontekstu činjenice kada je stupio na rad u posebne organizacione jedinice na poslove pre donošenja naznačenog zakona i uredbe, a to je Policijska akademija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije pravilna. Ovo je iz razloga što je odredbom člana 18. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala propisano da lica koja obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u te organizacione jedinice. Dalje, članom 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, propisano je da se zarada zaposlenima na poslovima obezbeđenja u posebnoj pritvorskoj jedinice obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacionoj jedinici iz člana 1. ove uredbe. Tužilac je u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SPBOK) prešao da radi dana 01.01.2006. godine i raspoređen je na radno mesto poslovi obezbeđenja u Odseku za unutrašnje obezbeđenje. Pre toga je radio u Upravi kriminalističke policije (koja je 2005. godine transformisana). Međutim, bez obzira na transformaciju Uprave kriminalističke policije (koja je u to vreme bila podređena direktno ministru unutrašnjih poslova), tužilac je sa radnog mesta iz te uprave dana 01.01.2006. godine raspoređen na radno mesto poslovi obezbeđenja u Odseku za unutrašnje obezbeđenje i to u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. To je novo radno mesto, zbog čega se osnov za obračun dvostrukog iznosa plate tužiocu, shodno citiranom Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Uredbe, ne može ceniti na osnovu plate koju je primao pre dolaska u Upravu kriminalističke policije, a to je Policijska akademija.

Zato se za osnov obračuna razlike (tužioca) mora uzeti zarada tužioca koju bi u tom periodu ostvarivao na radnom mestu u Upravi kriminalističke policije (sa svim povećanjima - shodno stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 13.10.2020. godine). Tako uvećanu zaradu treba uporediti sa zaradom koju je tužilac ostvario u spornom periodu na radnom mestu u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Ukoliko takva razlika postoji odlučiće se o zahtevu tužioca.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda i po istima postupiti, pa će nakon pravilno utvrđenog činjeničnog stanja doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić