U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Grozdana Gičević, advokat iz ..., protiv tuženog „Kopaonik“ a.d. Beograd, koga zastupa Branislav Spasenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1213/18 od 05.02.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1213/18 od 05.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 87/17 od 19.10.2017. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog broj ... od ...2007. godine o otkazu ugovora o radu bez broja od ...2004. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati 326.226,00 dinara na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza u visini 18. (osamnaest) mesečnih zarada od po 20.457,00 dinara, koje bi ostvario da je radio na radnom mestu ... po ugovoru o radu bez od 14.02.2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja otkaza 30.07.2007. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 356.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1213/18 od 05.02.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke (rešenje o troškovima postupka) i odbijena kao neosnovana žalba tuženog. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati 204.570,00 dinara na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza u visini 10. (deset) mesečnih zarada od po 20.457,00 dinara, koje bi ostvario da je radio na radnom mestu ... po ugovoru o radu od 14.02.2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2007. godine, kao dana presuđenja, do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu u kom je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preko dosuđenih 204.570,00 dinara do traženih 326.226,00 dinara, za iznos od 163.656,00 dinara, na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza u visini 8. (osam) mesečnih zarada od po 20.457,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od nastupanja otkaza 30.07.2007. godine do 18.10.2007. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka p žalbi od 22.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu i u preinačujućem delu u kom je odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72/2011, ...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud sve izvedene dokaze cenio savesnom i brižljivom ocenom svakog dokaza zasebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.tačka 12. ZPP, na koju revident u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodeđeno vreme, na radnom mestu ... u ..., u ... . Direktor tuženog je 24.05.2017. godine doneo upozorenje kojim je upozorio tužioca da je nemarno i nesavesno izvršavao radne obaveze za vreme dežurstva u vremenu od 15 časova 30.04.2007. godine do 7 časova ujutro 01.05.2007. godine, zato što su u navedenom periodu sa ... u ... ukradeni važni delovi računara ... ploča ... na 2 GHz sa HD, na kojima su bile zalihe robe po dobavljačima i kupcima, što predstavlja poslovnu tajnu tuženog, a tužilac je ispravno primio dežurstvo. Prema izjavi tužioca date kontroloru od 03.05.2007. godine i izjavi tužioca od 09.05.2007. godine tužilac je dana 30.04.2007. godine radio od 15 -7 časova (narednog dana) i u to vreme niko nije ulazio u objekat. Upozorenje tužiocu je dostavljeno 28.05.2007. godine, sa tim što mu je u upozorenju ostavljen rok od 5 radnih dana od prijema upozorenja da se izjasni. Iz izjave tužioca od 28.05.2007. godine kojim se izjasnio na dato upozorenje tuženog, proizlazi da je tužilac i u ovoj izjavi naveo da niko nije ulazio u zgradu za vreme njegovog dežurstva, da on u smeni ne prima stvari na popis kao i da je povodom spornog događaja već dao dve izjave. Rešenjem od 31.05.2007. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog povrede radne obaveze, čiji je opis dat u svemu na isti način kao u upozorenju. Tuženi je podneo krivičnu prijavu povodom nestanka predmetnog kompjutera za krivično delo krađe izvršeno u periodu od 30.04.2007. godine do 03.05.2007. godine od strane NN izvršioca. Direktor tuženog je, povodom spornog događaja, potvrdio da nije utvrđeno u čijoj smeni su nestali delovi računara. Tužilac ima ... godine, izdržava suprugu, kod tuženog je radio 19 godina i ima 40 godina radnog staža.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, koje je utvrdio posle rasprave održane na osnovu ovlašćenja iz člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud je pravilno ocenio da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi zaključak o propustu tužioca (bilo činjenjem bilo nečinjenjem) koje bi se moglo okvalifikovati kao nesavesno odnosno nemarno izvršavanje radnih obaveza i odavanje poslovne tajne, i da je s toga rešenje tuženog broj ... od ...2007. godine o otkazu ugovora o radu bez broja od 14.02.2004. godine prvostepenom odlukom pravilno poništeno kao nezakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da je odluka drugostepenog suda o osnovanosti zahteva za poništaj rešenja o otkazu zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005), u vezi sa tačkom 8 i 10. Ugovora o radu. Navednom zakonskom odredbom, propisano je da poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Ugovorom o radu u tačkama 8. i 10. predviđene su povrede radnih obaveza zbog kojih poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, i to pored ostalih, neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i odavanje poslovne tajne. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

U konkretnom slučaju, rešenjem o otkazu tužiocu je stavljeno na teret da su kritičnom prilikom u njegovoj smeni sa stovarišta ukradeni važni delovi računara. Tuženi (poslodavac) nije pružio dokaze na osnovu kojih bi se moglo pouzdano i nesumnjivo utvrditi da postoji krivica tužioca kao zaposlenog za povredu radnih obaveza koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret (odnosno da je nestanak kompjutera iz prostorija tuženog vremenski vezan za smenu tužioca u vremenu od 15 časova 30.04.2007. godine do 7 časova ujutro 01.05.2007. godine i da je posledica postupanja tužioca, činjenjem ili nečinjenjem, suprotno dužnoj pažnji koji se od njega kao čuvara očekuje po redovnom toku stvari), iako je na njemu bio teret dokazivanja postojanja činjenica koje su obrazovale otkazni razlog.

Naprotiv, tuženi je priloženim dokazima samo ukazao na postojanje indicija o odgovornosti tužioca u odnosu na navedene okolnosti, a postojanje indicija nije dovoljan stepen izvesnosti verovatnoće za utvrđenje odgovornosti zaposlenog za povrede radne obaveze koje su mu od strane poslodavca stavljene na teret u sudskom postupku.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje, s obzirom da tuženi na kome je teret dokazivanja nije pružio dokaze o postojanju krivice i osnovanog razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Naprotiv, iz rezultata dokaznog postupka pouzdano proizlazi utvrđenje da je tuženi krivičnu prijavu povodom spornog događaja podneo protiv NN lica i da nije utvrdio u kojoj smeni je nestao predmetni kompjuter. S toga, otkazni razlog na kom je zasnovano pobijano rešenje nije nastao, niti postoji odgovornost tužioca za povredu radne obaveze zbog koje mu je prestao radni odnos.

Kako je posledica poništaja rešenja (prema zahtevu tužioca) obavezivanje tuženog da mu umesto vraćanja na rad naknadi štetu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno ceneći utvrđene okolnosti na strani tužioca obavezao tuženog na isplatu tužiocu 10 zarada (član 191. stav 5. Zakona o radu) sa pripadajućom kamatom od presuđenja u smislu člana 277 u vezi člana 189 stav 2. ZOO i odlučio delimičnim preinačenjem prvostepene presude u navedenom delu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić