.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2207/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Gorenje“ d.o.o. Valjevo, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3017/19 od 14.02.2020. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3017/19 od 14.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3017/19 od 14.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 122/19 od 13.09.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 122/19 od 31.12.2019. godine, utvrđeno je povlačenje tužbe tužioca AA, BB i VV u delu u kom je svaki od tužilaca tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za mart mesec 2016. godine isplati iznos sa zakonskom zateznom kamatom u visini bliže određenoj kao u stavu prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim, četvrtim, šestim, sedmim i osmim izreke obavezan je tuženi da svakom od tužilaca isplati na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost), za period od aprila 2016. do decembra 2018. godine, mesečne iznose sa zateznom kamatom bliže navedene u tim stavovima izreke. Stavom devetim izreke obavezan je tuženi da tužiocima plati troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 124.716,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.09.2019. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3017/19 od 14.02.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom, četvrtom, šestom, sedmom i osmom izreke, dok je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu devetom izreke u delu u kom je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove spora u iznosu od 124.716,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate potvrđeno, a u preostalom delu preinačeno odbijanjem zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova od presuđenja do izvršnosti.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavilo reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata zarade po osnovu posebnog primanja (naknade za stalnost) tužiocima. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse. Navodima revizije ističe se pogrešno tumačenje pojedinih odredaba zakona i Pravilnik o radu tuženog od 25.08.2014. godine, što ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP, o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Odluke priložene uz reviziju, kojima tužilac ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.05.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Tako u odnosu na tužioca AA pobijana vrednost spora iznosi 14.342,69 dinara, u odnosu na tužioca BB 12.892,00 dinara, u odnosu na tužioca VV 14.020,05 dinara, u odnosu na tužioca GG 10.958,21 dinara, dok je u odnosu na tužilju DD 10.635,91 dinar.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca pojedinačno, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
