.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2209/2022
22.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VU „Dedinje“ Beograd, čiji je zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5092/21 od 17.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5092/21 od 17.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5092/21 od 17.12.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 672/20 od 03.06.2021. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime ostvarenog vojnog dodatka od 15% za period od februara 2017. godine do oktobra 2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom bliže navedenom u ovom stavu izreke. U stavu drugom izreke obavezana je tužena da u korist tužilje na iznose dosuđene stavom prvim izreke uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd po stopama važećim na dan uplate. U stavu trećem izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev na ime isplate vojnog dodatka od 15% za period od septembra 2016. godine do januara 2017. godine u mesečnim iznosima sa zateznom kamatom bliže navedenom u ovom stavu izreke, kao i zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd. U stavu četvrtom izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 100.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5092/21 od 17.12.2021. godine, u stavu prvom izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena je napred navedena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. U stavu drugom i trećem izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena ja izjavila reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.
U odgovoru na reviziju tužilja je osporila revizijske navode i predložila da se revizija odbaci kao nedozvoljena. Troškove je tražila na ime sastava revizije i takse na odgovor na reviziju.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao posebnoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je stao na stanovište da u ovoj vrsti spora nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti novo tumačenje prava. Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o isplati vojnog dodatka od 15%, primenom relevantnih odredbi Zakona o Vojsci Srbije i Zakona o Vojsci Jugoslavije, na osnovu kojih su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuju odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tužene ne predstavljaju pravno relevatni osnov za izjavljivanje posebne revizije imajući u vidu da se istim osporava utvrđeno činjenično stanje, što predstavlja nedozvoljen revizijski razlog kada se radi o reviziji iz člana 404. ZPP-a. Takođe, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse budući da su presude Apelacionog suda u Beogradu na koje je ukazano revizijom, donete povodom drugačije činjeničnopravne situacije, u kojima je tražena isplata vojnog dodatka preko 15%, a do 20%, što nije predmet ove parnice.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11..18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.03.2020. godine. Imajući u vidu da pobijani deo pravnosnažne presude iznosi 97.858,09 dinara, što predstavlja protivvrednost od 831,60 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se zaključuje da revizija tužene nije dozvoljena.
Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je u stavu trećem izreke odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne i potrebne troškove za odlučivanje o reviziji.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
