U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona o parničnom postupku, međutom, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu radnika na ..., na osnovu ugovora o radu br. .. od 01.06.2010. godine i njegovih aneksa. Pobijanim rešenjem tuženog br. .. od 22.11.2018. godine, tuženi je tužiocu ugovor o radu otkazao, primenom odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačke 8. Zakona o radu, zbog učinjenih više povreda radnih obaveza i radne discipline propisanih ugovorom o radu, tako što je i to: 1) dana 30.10.2018. godine napustio svoje radno mesto na ... bez odobrenja i saglasnosti neposredno pretpostavljenog BB (povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 16. stav 3. tačka 1. Ugovora o radu – nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza); 2) istog dana u službenoj prostoriji Biletare u kojoj su bile zaposlene VV i GG, započeo prepirku sa zaposlenim DD, rukovodiocem Sektora u čijem sastavu je Biletara, a onda prišao DD i snažno ga odgurnuo, tako da je on pao unazad na stolicu i zadobio laku telesnu povredu, a zaposlena GG stala je između njih kako bi ih razdvojila, nakon čega je tužilac napustio prostoriju (povreda radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 16. stav 1. tačka 3, tačka 40. i tačka 50. Ugovora o radu br. .. od 01.06.2020. godine, sa njegovim aneksima, nedolično ponašanje prema zaposlenima, strankama i direktoru, izazivanje nereda i učestvovanje u tuči za vreme rada ili na službenom putu i ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojima se otežava izvršavanje radnih obaveza, kao i povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu); 3) kasnije, u toku istog radnog dana, bio je prisutan na sindikalnom sastanku koji je održan u prostorijama računovodstva i finansija kojom prilikom je vređao zaposlene u Sektoru računovodstva i finansija, tako što je, pred prisutnima na sindikalnom sastanku, izrekao da ta služba potkrada zaposlene, a da nije pružio nijedan dokaz za takvu tvrdnju (povreda radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 16. stav 1. tačka 3. Ugovora o radu – nedolično ponašanje prema zaposlenima, strankama i direktoru i povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu). Tuženi je sproveo postupak utvrđivanja odgovornosti tužioca za opisane radnje – povreda radnih obaveza i radne discipline, u kom su uzete pisane izjave učesnika događaja. Pre donošenja osporenog rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje 07.11.2018. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljen mu je rok od 8 radnih dana za izjašnjenje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za poništaj predmetnog rešenja, a s tim u vezi ni uslovi za vraćanje tužioca na rad, pa je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka pod br. .. od 01.06.2010. godine, u odredbi člana 16.stav 1.navedene su povrede radnih obaveza zbog kojih zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu kod poslodavca i to, između ostalog: nedolično ponašanje prema zaposlenima, strankama i direktoru (svađe, uvrede i slično), odnosno članovima upravnog odbora (tačka 3.), izazivanje nereda i učestvovanje u tuči za vreme rada ili na službenom putu (tačka 40.), ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada, kojima se otežava izvršavanje radnih obaveza (tačka 50).

U konkretnom slučaju, tuženi je 30.10.2018. godine, izvršio više povreda radnih obaveza navedenih u ugovoru o radu, tako što se nedolično ponašao prema zaposlenima, izazivao nerede i učestvovao u tuči za vreme rada, ometao jednog ili više zaposlenih u procesu rada na način na koji je zaposlenima otežano izvršavanje radnih obaveza, a u službenoj prostoriji Biletare odgurnuo zaposlenog DD, udarivši ga rukama u grudi, od kog udarca je DD pao na stolicu i zadobio lakšu povredu. Zatim se, istog dana, nedolično ponašao prema zaposlenima optužujući, na sastanku sindikata, obračunsku službu da ga potkrada i da laže zaposlene, o čemu nije niti nudio niti priložio bilo kakve dokaze. Navedeno društveno neprihvatljivo ponašanje je, ugovorom o radu i Zakonom o radu, predviđeno kao povreda radne discipline zbog koje, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, tužilac ne može da nastavi rad kod tuženog, kao poslodavca.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da u obrazloženju rešenja nisu navedene radnje kojima je tužilac učinio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, niti radnje kojima je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. istog Zakona. Suprotno tim navodima revizije tužioca pobijano rešenje, kao i prethodno upozorenje dostavljeno tužiocu, sadrže detaljno obrazloženje događaja i radnji koje su tužiocu stavljene na teret, a predstavljaju povredu radne discipline, na način koji je tužiocu omogućio da iznese svoju odbranu, što je on i učinio dostavljanjem odgovora na upozorenje br. .. od 07.11.2018. godine. Tužilac u reviziji ukazuje da on nije neovlašćeno napustio svoje radno mesto i da nije učinio povredu radne obaveze, nesavesno i nemarno izvršenje radnih obaveza iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, to ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, imajući u vidu da je tužilac izvršio, svojom krivicom, više drugih povreda radnih obaveza, zbog čega ne može da nastavi rad kod tuženog, kao poslodavca, pa su neosnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153.stav 1.i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić