U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Nikolić advokat iz ..., protiv tuženog „Delta Motors“ DOO sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Branko Dimić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4216/18 od 25.02.2019. godine, u sednici održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE ODBIJA, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda Beogradu Gž1 4216/18 od 25.02.2019. godine, u delu stava prvog izreke, u odnosu na rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4216/18 od 25.02.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke, u odnosu na rešenje o privremenom udaljenju tužioca sa rada.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 278/2016 od 06.09.2018. godine, stavom prvim izreke, poništena su rešenja tuženog „Delta Motors“ DOO, i to rešenje broj 351 od 24.03.2016. godine, kojim je tužilac AA privremeno udaljen sa rada, i rešenje broj 868 od 20.06.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana od dana dostavljanja otpravka presude. Stavom trećim izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto na koje je bio raspoređen pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu – ... . Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od ukupno 285.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dostavljanja otpravka presude, dok je stavom petim izreke odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4216/18 od 25.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i petom izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovo suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga propisanih odredbom člana 407. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), ocenio da je izjavljena revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji posebno ukazuje, jer je drugostepeni sud pravilno prihvatio, kao dokazane, činjenice koje je prvostepeni sud po svom uverenju uzeo kao dokazane, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ... . Tuženi je doneo rešenje broj 351 od 24.03.2016. godine, kojim je tužilac, s pozivom na član 192. i 165. Zakona o radu, te član 53. Pravilnika o radu, privremeno udaljen sa rada, počev od 24.03.2016. godine, a do okončanja postupka koji se vodi pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere, s tim da privremeno udaljenje sa rada može trajati najduže tri meseca, zbog osnovane sumnje da je tužilac izvršio povredu radnih obaveza utvrđenih Zakonom o radu i Pravilnikom o radu tuženog. Ove povrede se sastoje u neizvršavanju ili nesavesnom, nemarnom ili neblagovremenom vršenju radnih dužnosti i obaveza, kao i nepoštovanju radne discipline u vidu nepostupanja u skladu sa pravilima i procedurama koje se primenjuju kod poslodavca, jer nije reagovao na kršenje procedura usvojenih kod poslodavca, niti je vršio nadzor nad poštovanjem i primenom zakonskih propisa, a što je bio u obavezi. Nakon toga tuženi je doneo pismeno upozorenje broj 769 od 31.05.2016. godine, kojim je tužilac upozoren na posledice razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radnih dužnosti i obaveza propisanih Pravilnikom o radu tuženog, a koje se sastoje u neizvršavanju ili nesavesnom, nemarnom i neblagovremenom vršenju radnih dužnosti i obaveza, kao i svakoj radnji ili propuštanju koja za posledicu ima gubitak poverenja poslodavca i zaposlenog. Iz obrazloženja upozorenja proizlazi da se povreda radnih obaveza i dužnosti odnose na nepravilnosti u postupku prodaje polovnih (korišćenih) vozila, koje su utvrđene od strane tuženog na osnovu izveštaja od 26.05.2016. godine. Tuženi je navedeno upozorenje tužiocu uputio preporučenom pošiljkom na adresu tužioca, ali je pošiljka vraćena tuženom kao neuručena sa izveštajem dostavne službe – pošte da primalac nije preuzeo pošiljku nakon što mu je ostavljen izveštaj o prispeću. Tuženi je dana 10.06.2016. godine navedeno upozorenje objavio na svojoj oglasnoj tabli, u vezi čega je sačinjena pismena beleška.

Dana 20.06.2016. godine tuženi je doneo rešenje broj 868 kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 43222 od 01.09.2014. godine i ugovor o radu br. 8 od 08.11.2016. godine, zbog povrede radnih dužnosti i obaveza propisanih Pravilnikom o radu tuženog, koje se sastoje u neizvršavanju ili nesavesnom, nemarnom i neblagovremenom vršenju radnih dužnosti i obaveza, kao i svakoj radnji ili propuštanju koja za posledicu ima gubitak poverenja poslodavca u zaposlenog. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilac, zaposlen na poslovima ..., bio upoznat sa odredbama Pravilnika o radu tuženog, da je uvidom u dokumentaciju o načinu prodaje polovnih – korišćenih vozila i izveštaj o utvrđenim nepravilnostima prilikom prodaje polovnih – korišćenih vozila od 26.05.2016. godine utvrđeno da je tužilac u prethodnom periodu svog rada izvršio povredu radnih dužnosti. Navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu potpisano je od strane BB, a po ovlašćenju od 13.06.2016. godine izdatom od strane direktora tuženog VV, kojim je BB, ... u društvu „Delta Motors“ DOO ovlašćena da može u ime i za račun tuženog, u odsustvu direktora, u periodu od 17.06 do 24.06.2016. godine, uključujući i te datume, a u okviru poslovnih delatnosti tuženog, istog neograničeno zamenjivati u svim poslovima za koje je direktor ovlašćen zakonom, kao i svim pravnim poslovima koje su stavljene u nadležost direktora u skladu sa članom 21. Odluke o osnivanju jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću „Delta Motors“ DOO, a kojim su utvrđene nadležnosti direktora društva bliže navedene u ovlašćenju i obrazloženju pobijane odluke.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi poništili rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca, pravilno primenjujući materijalno pravo, a za takvu odluku dali su dovoljno razloga, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Tužiocu je otkaz ugovora o radu tuženi, kao poslodavac, dao zbog povrede radnih dužnosti i obaveza, pri čemu je paušalno naveo u čemu se sastoje te povrede i nije naveo vreme u kome je tužilac učinio radnje koje mu se stavljaju na teret.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi, prilikom davanja otkaza tužiocu, nije prethodno ispoštovao proceduru utvrđenu zakonom, zbog čega se ne može ispitati da li je otkazni razlog upotrebio u zakonom propisanom roku iz člana 184. Zakona o radu.

Članom 184. Zakona o radu propisano je da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1.) i stav 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Ova odredba određuje rokove zastarelosti za otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada i odsustva potrebnih znanja i sposobnosti, skrivljene povrede radne obaveze i narušavanja radne discipline. Rok od šest meseci je subjektivan, jer počinje od saznanja za relevantne činjenice, a rok od godinu dana je objektivan jer počinje od nastanka relevantnih činjenica i taj (objektivan) rok predstavlja i okvir u kome se može upotrebiti subjektivni rok. Istekom objektivnog roka prekida se tok subjektivnog roka ukoliko zbog kasnijeg saznanja nije mogao da istekne do kraja.

Povreda radne obaveze se identifikuje zavisno od načina, mesta i vremena izvršenja, pri čemu se izvršenje povrede rane obaveze određuje prema tome kada je zaposleni preduzeo radnju povrede, a svi elementi povrede radne obaveze (način, mesto i vreme izvršenja povrede radne obaveze) moraju biti naznačeni i u rešenju o otkazu i u upozorenju koje prethodi tom rešenju. S obzirom da je u rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno da je tužilac u prethodnom periodu pre davanja otkaza učinio povrede radnih dužnosti i obaveza propisanih Pravilnikom o radu tuženog, ne može se ispitati da li je, kako to pravilno nižestepeni sudovi ocenjuju, otkazni razlog tuženi upotrebio u subjektivnom i objektivnom roku iz člana 184. Zakona o radu. Pošto iz navedene zakonske odredbe proizlazi da istekom propisanih rokova nastupa prekluzija u pogledu mogućnosti otkazivanja ugovora o radu, u rešenju o otkazu ugovora o radu se mora precizno navesti vreme (datum) izvršenja radnji kvalifikovanih kao povrede radnih dužnosti i obaveza, da bi sud mogao da ispita da li je poslodavac u propisanim rokovima doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom.

Takođe, pravilno nižestepeni sudovi smatraju da se upozorenje na posledice razloga za otkaz ugovora o radu od 31.05.2006. godine, s obzirom da je dostavljeno preko oglasne table tuženog, smatra dostavljenim istekom 8 dana od dana objavljivanja ovog akta, a to je 18.06.2006. godine, od kada počinje da teče rok u kome je tužilac imao pravo da se izjasni u vezi navoda iz upozorenja. Rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo 20.06.2006. godine, na koji način je povredio pravo tužioca na odbranu, jer je rešenje o otkazu ugovora o radu doneo pre isteka roka od 8 dana u kome je tužilac mogao da se izjasni u vezi navoda iz upozorenja.

Pored toga, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se ovlašćenje kojim je direktor tuženog ovlastio BB, ..., nije odnosilo i na ovlašćenje da ona može da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, u smislu člana 192. stav 1. Zakona o radu, što je još jedan razlog koji pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu čini nezakonitim.

Suprotno navodima revizije, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije sadržalo sve elemente iz kojih se moglo zaključiti kada je tužilac izvršio radnje povrede radnih dužnosti i obaveza. Izveštaj od 26.05.2016. godine nije bio sastavni deo ni upozorenja, ni rešenja o otkazu ugovora o radu, niti je u postupku davanja otkaza tuženi saslušavao pomenute svedoke, u kom slučaju bi njihove iskaze trebalo da unese u obrazloženje rešenja. Naime, zaposleni ima pravo da zna, a poslodavac ima obavezu da navede sve razloge zbog kojih se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, a u smislu člana 185. Zakona o radu u radnom sporu se ocenjuje zakonitost rešenja o otkazu koje mora biti obrazloženo, pa se van granica obrazloženja ne može vršiti ispitivanje zakonitosti izvođenjem dokaza koji se u obrazloženju rešenja i ne navode.

Takođe, suprotno navodima revizije, ovlašćenje na osnovu koga je BB, ... rukovodilac tuženog potpisala pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije sadržalo ovlašćenje o odlučivanju o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, što je prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda u spornom ovlašćenju trebalo da bude posebno navedeno, imajući u vidu član 192. Zakona o radu.

Nema mesta primeni člana 191. stav 7. Zakona o radu, na šta se u reviziji ukazuje, jer je prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu učinjeno više propusta u postupku donošenja rešenja, a sud u toku postupka nije utvrdio da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, upravo zbog toga što je obrazloženje rešenja paušalno i ne sadrži sve elemente na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoji osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene u reviziji, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude u delu odluke o otkazu ugovora o radu tužioca, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Sobzirom da rešenje o privremenom udaljenju sa rada tužioca nema karakter rešenja o prestanku radnog odnosa, revizija protiv odluke o zakonitosti takvog rešenja nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 413.Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić