.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2216/2020
08.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz Sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije – Koordinaciona uprava za AP KiM-PU Priština, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate neisplaćenih zarada i novčane pomoći, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1705/18 od 10.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08. oktobra 2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1705/18 od 10.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1705/18 od 10.01.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 714/15 od 18.10.2017. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da mu na ime naknade materijalne štete zbog obustave isplate zarade, za period od juna 2013. do novembra 2013. godine isplati ukupan iznos od 347.680,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od datuma dospelosti do isplate kako je određeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za neisplaćene „bonuse-dodatna primanja“, za period od juna 2013. godine do novembra 2013. godine isplati ukupan iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od dospelosti pa do isplate kako je određeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 104.754,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1705/18 od 10.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 714/15 od 18.10.2017. godine. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene pravnosnažne odluke tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji se poziva na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku i potrebu ujednačavanja sudske prakse u ovim sporovima.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Tražio je troškove revizijskog postupka.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da prema navodima revizije ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, novim tumačenjem prava, niti potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Revident ističe bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nije relevantan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP. Konkretno, ističe bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, zatim iz člana 374. stav 1. ZPP kao učinjenu pred drugostepenim sudom. Razlozi koji se tiču prekluzije za prava iz radnog odnosa sami po sebi nisu razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer u vezi sa tim pitanjem inače nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Posebno, konkretni postupak vodi se radi ostvarivanja potraživanja tužioca na naknadu štete, gde posebno ne stoje navedeni razlozi za posebnu reviziju. Revident ne ukazuje na odluke kojima je u istoj činjenično pravnoj situaciji drugačije odlučeno. Zaključak je da revizijski navodi tužene ne daju osnov za prihvatanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Zato je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu 22.07.2014. godine radi naknade štete zbog obustave isplate zarade i neisplaćenog „bonusa“. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 407.680,07 dinara (3.501,60 evra).
Predmetni spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Rešavajući o zahtevu za naknadu troškova postupka, iz odgovora na reviziju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio potreban za odlučivanje o reviziji. Samim tim ni troškovi koji su nastali njegovim podnošenjem ne predstavljaju nužne troškove koji su bili potrebni za vođenje parnice i koji bi se dosudili na teret tužene. Zato je primenom odredbe člana 154. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
