U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca V.D. iz N.B., čiji je punomoćnik Đ.V., advokat iz B., protiv tuženog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz Beograda, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/14 od 25.03.2015. godine, na sednici održanoj 17.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2712/14 od 25.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 2854/12 od 20.03.2013. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio rešenje pravnog prethodnika tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 02/11 broj 118-491/09 od 29.12.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu 07/1 broj 112-1585/07 od 03.10.2007. godine i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 50.000,00 dinara (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 2712/14 od 25.03.2015. godine, preinačio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2854/12 od 20.03.2013. godine, u delu stava prvog izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi rešenje pravnog prethodnika tuženog Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 02/11 broj 118-491/09 od 29.12.2009. godine, a kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu 07/1 broj 112- 1585/07 od 03.10.2007. godine, uz obavezu tuženog da vrati tužioca na rad (stav prvi izreke). Ukinuo je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2854/12 od 20.03.2013. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbacio tužbu tužiocu u delu tužbenog zahteva, kojim je tražio da tuženi rasporedi tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav drugi izreke). Preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2854/12 od 20.03.2013. godine, tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka u iznosu od 50.000,00 dinara (stav treći izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka (stav četvrti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11, 49/13-US i 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ZPP, a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 7. navedenog člana, na koju se u reviziji ukazuje, pa se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Revizija je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da nije predviđena kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen na poslovima … Odeljenja za finansijsko planiranje i izveštavanje u Direkciji republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na osnovu ugovora od 03.10.2007. godine. Tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, kojim je broj zaposlenih u stalnom radnom odnosu kod tuženog usaglašen sa brojem zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, shodno odluci Vlade. Broj stalno zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje je sveden na 2207 zaposlenih, tako da je 315 zaposlenih manje nego što je bilo pre donošenja navedenog Pravilnika. Upravni odbor tuženog je na sednici od 29.12.2009. godine, doneo odluku o usvajanju programa rešavanja viška zaposlenih kod tuženog, dok je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ukinuto radno mesto pomoćnika načelnika Odeljenja za finansijsko planiranje i izveštavanje u Direkciji republičkog zavoda za zdravstveo osiguranje na kom radnom mestu je radio tužilac. Tuženi nije imao usvojene kriterijume prilikom oglašenja tužioca za tehnološki višak. Tužiocu je 29.12.2009. godine, kada je doneto osporeno rešenje, u 12,00 časova, 07 minuta i 33 sekunde, isplaćena otpremnina, dok je program rešavanja viška zaposlenih donet na sednici koja je počela u 12,00 časova 20 minuta i završena u 13,00 časova i 55 minuta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad, kao i u delu kada je odbacio tužbu tužioca kojom je tražio da ga tuženi rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

Dakle, kako je navedenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ukinuto radno mesto na kojem je tužilac bio radno angažovan, to je postojao opravdan razlog za prestanak radnog odnosa tužiocu, otkazom ugovora o radu, propisan odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), imajući u vidu i da je tužiocu isplaćena otpremnina sa danom prestanka radnog odnosa, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.