U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1646/18 od 24.10.2019. godine, u sednici održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1646/18 od 24.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3110/15 od 18.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i utvrđeno da je ništavo rešenje br. .. od 13.02.2004. godine, kojim je tužiocu sporazumno prestao radni odnos zaključno sa 12.02.2004. godine, uz gubitak čina mlađeg vodnika, a tužena obavezana da ovog tužioca vrati na rad, dok je tužba u delu kojim je zahtevao da se tužena obaveže da ga vrati na radno mesto sa činom mlađeg vodnika, odbačena kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i utvrđena ništavost rešenja tužene br. .. od 13.02.2004. godine, kao i drugostepenog rešenja tužene 01 br. .. od 25.03.2004. godine, kojim je odbijen prigovor ovog tužioca protiv prvostepenog rešenja o prestanku radnog odnosa, zaključno sa 12.02.2004. godine, uz gubitak čina vodnika i tužena obavezana da ovog tužioca vrati na rad, dok je tužba u delu kojim je zahtevano da se tužena obaveže da ga vrati na radno mesto sa činom mlađeg vodnika, odbačena kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocima na ime troškova parničnog postupka solidarno plati 405.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1646/18 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke, presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3110/15 od 18.01.2018. godine, je ukinuta u delovima stava prvog i drugog izreke, koji se odnose na utvrđenje ništavosti rešenja tužene br. .. od 13.02.2004. godine, br. .. od 13.02.2004. godine i 01 br. .. od 25.03.2004. godine i u tom delu su tužbe tužilaca odbačene. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i drugog izreke, kao i u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za vraćanje na rad i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka od 405.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužene izjavljena na deo stava prvog i drugog izreke prvostepene presude, kojim je odbačena tužba tužilaca kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408., u vezi člana 441. i 403. stav 2. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), pa je našao da je revizija tužilaca dozvoljena, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374 stav 2 tačka 2 ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocima je radni odnos kod tužene prestao na osnovu pisanih zahteva za sporazumni prestanak radnog odnosa, od 12.02.2004. godine i to: tužiocu AA rešenjem tužene br. .. od 13.02.2004. godine, a tužiocu BB rešenjem br. .. od 13.02.2004. godine, koje je potvrđeno rešenjem tužene 01 br. .. od 25.03.2004. godine, kojim je odbijen prigovor ovog tužioca izjavljen protiv prvostepenog rešenja. Nakon prestanka radnog odnosa, protiv tužilaca je pokrenut i vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu K 316/05 od 06.03.2007. godine, kojom su tužioci oslobođeni optužbe da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret optužnicom Drugog OJT u Beogradu Kt br. 828/04 od 24.02.2005. godine. Tužba tužilaca radi utvrđenja nišavosti prvostepenih rešenja od 13.02.2004. godine, podneta je 17.08.2009. godine, a tužilac BB je 18.10.2017. godine, podneo tužbu i protiv drugostepenog rešenja od 25.03.2004. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve i poništio pobijana rešenja, nalazeći da je za punovažnost sporazuma o prestanku radnog odnosa bila neophodna stvarna volja ugovornih strana koje u konkretnom slučaju u odnosu na oba tužioca nije bilo, jer je pristanak za njegovo podnošenje bio iznuđen od strane lica koja su ih prethodno saslušavala; dok je tužba odbačena u delu kojim je traženo vraćanje na radno mesto u tačno određenom činu.

Pravilno je drugostepeni sud pobijanom presudom ukinuo prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na utvrđenje ništavosti rešenja tužene od 13.02.2004. godine i 25.03.2004. godine i tužbe tužilaca u tom delu odbacio jer su tužioci zbog propuštanja roka za podnošenje tužbe, propisanog članom 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik“ RS broj 48/91, 66/91...49/2005), važećeg u vreme donošenja ovih rešenja, prekludirani u pravu da se zakonitost ovih rešenja ceni u sudskom postupku. Reč je o materijalno – pravnom roku čijim protekom dolazi do prekluzije prava koja rezultira odbačaju tužbe.

Imajući u vidu uslovljenost zahteva za vraćanje na rad prethodnim utvrđenjem ništavosti rešenja o otkazu, odnosno utvrđenjem da je zaposlenima nezakonito prestao radni odnos, a koji uslov u konkretnom slučaju nije ispunjen, pravilno je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda u delu za vraćanje na rad, tako što je tužbeni zahtev tužilaca u tom delu odbijen.

Revizijsko navođenje da su pobijana rešenja-sporazumi iznuđeni, nisu od uticaja na drugačije presuđenje budući da su tužbe podnete (17.08.2009. godine i 18.10.2017. godine), znatno nakon isteka rokova propisanih Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, kao specijalnog zakona.

Nisu osnovani navodi revizije da drugostepeni sud nije imao uslova za preinačenje jer nije održavao glavnu raspravu sobzirom da je drugostepeni sud pazeći na pravilnu primenu materijalnog prava bio ovlašćen da u sednici veća odluči na osnovu člana 387 stav 4 i 5 ZPP-a.

Pravilno je pobijanom odlukom odlučeno o troškovima parničnog postupka, na osnovu člana 154 stav 1 Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 414. ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić