Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1430/16 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 403/14 od 02.12.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 403/14 od 01.03.2016. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena da im isplati na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih dnevnica iznose sa kamatom kao u prvom stavu prvostepene presude, kao i zahtev tužilaca da im tužena naknadi troškove postupka, te su obavezani tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 28.000,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove postupka po žalbi u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

U ovom postupku tužba je podneta 27.09.2011. godine, a ranija prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1380/2014 od 14.06.2014. godine, pa se u ovom postupku primenjuje važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona. S obzirom da je pobijanom drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu, revizija je dozvoljena prema noveliranom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zaposleni kod tužene na radnom mestu ... sa mestom rada tužioca AA u Policijskoj stanici u ... i tužioca BB u Policijskoj stanici u ..., PU ... . U utuženim periodima tužioci su u okviru radnog vremena bili radno angažovan na izvršavanju posebnih zadataka van teritorije Policijske uprave ..., ali im nisu isplaćene dnevnice za radno angažovanje na posebnim zadacima van teritorije njihove policijske uprave, kao za službeno putovanje u zemlji. Visina dnevnica je utvrđena na osnovu rednih lista tužilaca u periodima u kojima su angažovani na izvršavanju posebnih zadataka, veštačenjem od strane veštaka finansijske struke na koji stranke nisu imale primedbe u toku postupka. Taj iznos dosuđen je prvostepenom presudom tužiocima kao naknada štete zbog neisplaćenih dnevnica, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda i odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca iz razloga što tužioci nisu dokazali da su se pisanim putem obraćali rukovodiocu organa radi ostvarivanja prava na dnevnicu u upravnom postupku, ili da su zbog „ćutanja administracije“ pokrenuli upravni spor. Po stanovištu drugostepenog suda, osnov za naknadu štete u parnici je konačno i pravnosnažno rešenje nadležnog organa tužene o priznavanju tog prava, doneto u posebnom postupku po zahtevu zaposlenog ili podnetom obračunu putnih troškova u smislu člana 13. Uredbe o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika, koje poslodavac nije izvršio, u kom slučaju bi postojala građanskopravna odgovornost za štetu koju zaposleni trpi zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa u smislu člana 172. u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan.

Naime, tužioci su zaposleni u MUP-u i imaju status državnih službenika, pa se o njihovom pravu na naknadu troškova vezanih za rad odlučuje primenom Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ 62/06...99/10), koji u članu 37. stav 1. propisuje da državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, za vreme koje je proveo na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok boravi na terenu i naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada. Stavom 2. ovog člana propisano je da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju propisuju Uredbom Vlade. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ 98/07) regulisana je, između ostalog, i naknada troškova službenog putovanja u zemlji, te je u članu 9. stav 1. propisano da se državnom službeniku i namešteniku isplaćuje dnevnica za službeno putovanje u zemlji koja iznosi 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan polaska na službeno putovanje. Prema stavu 2., državnom službeniku ili namešteniku kome je obezbeđena besplatna ishrana, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80%.

Iz citiranih odredaba proizilazi da je tužena u obavezi da tužiocima kao državnim službenicima naknadi troškove dnevnica za vršenje posebnih zadataka van teritorije radnog mesta na koje su bili raspoređeni, s obzirom da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da im za sporne periode nije bio isplaćen pripadajući iznos dnevnica, a kada su u pitanju materijalni troškovi, osnovni uslov za ostvarivanje prava na isplatu je postojanje tih troškova, što je u ovom slučaju ispunjeno. Osim toga, osnovano je revizijsko ukazivanje da tužioci imaju pravo na sudsku zaštitu, bez obzira što se prethodno nisu obraćali tuženoj sa zahtevom za isplatu dnevnica, jer ostvarivanje i zaštita prava državnih službenika u sudskom postupku nije uslovljena obaveznim vođenjem postupka interne pravne zaštite u situaciji kada zaposleni ostvaruju pravo na novčano potraživanje koje i nije sporno. Stoga je pobijana drugostepena presuda preinačena tako što je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, kao u stavu prvom izreke ove presude, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako su tužioci uspeli u postupku po reviziji, primenom odredbi člana 153.,154. i 165. ZPP dosuđeni su im troškovi revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 32.000,00 dinara na teret tužene, i to za sastav revizije 18.000,00 dinara i za taksu na reviziju i odluku 14.000,00 dinara, sve prema važećoj advokatskoj i sudskoj tarifi.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić