U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović-Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Ševo, advokat iz ..., protiv tuženog BB ..., koga zastupa Milan Gucunja, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1647/16 od 23.09.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1647/16 od 23.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 320/2014 od 09.03.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od 09.12.2013. godine, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme i kvalifikaciji tužioca, u roku od 8 dana od dana donošenja presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1647/16 od 23.09.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 320/14 od 09.03.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, bro. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u skladu sa članom 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 01.11.2011. godine, a od 01.12.2011. godine raspoređen na poslove „pomoćni radnik formiranja omotača 2“. Dana 26.11.2013. godine tuženi je sačinio i tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 116. stav 2. tačka 1. Pravilnika o radu od 20.02.2013. godine i člana 25. tačka 1. ugovora o radu od 26.06.2012. godine, sa pripadajućim aneksima i to: neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, odnosno povredu radne obaveze utvrđene članom 116. stav 2. tačka 13. Pravilnika o radu i člana 25. tačka 13. ugovora o radu - nepridržavanje u radu propisane tehnologije i režima rada, a koje ponašanje zaposlenog - tužioca je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca - tuženog, s`obzirom da narušava tehnološku, organizacionu i radnu disciplinu i prevazilazi okvire standarda prihvatljivog ponašanja kod poslodavca. Rešenjem tuženog od 09.12.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.11.2011. godine sa pripadajućim aneksima, zbog toga što je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze utvrđene članom 116. stav 2. tačka 1. Pravilnika o radu od 20.02.2013. godine i člana 25. tačka 1. ugovora o radu od 26.06.2012. godine sa pripadajućim aneksima i to: neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, odnosno povredu radne obaveze utvrđene članom 116. stav 2. tačka 13. Pravilnika o radu i člana 25. tačka 13. ugovora o radu - nepridržavanje u radu propisane tehnologije ili režima rada, a koje ponašanje zaposlenog je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, s`obzirom da narušava tenološku, organizacionu i radnu disciplinu i prevazilazi okvire standarda prihvatljivog ponašanja kod poslodavca, što prema navodima tuženog u rešenju predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu u skladu sa članom 179. tačka 2., odnosno člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 10.09.2013. godine u toku rada u prvoj smeni, u fioci radnog stola ekstruder linija broj ... i ..., na kojim linijama je navedenog dana i u navedenoj smeni radio tužilac, pronađeni skriveni uzorci omotača namotanih na čauru, pri čemu nije bilo opravdanog razloga da se isti nalaze u fioci stola ekstruder linije, u smislu procesa proizvodnje, niti naloga tužioca u tom smislu da je istog dana od strane poslodavca utvrđeno da je od strane zaposlenog na liniji broj ... došlo do zamene uzoraka omotača koji su predati na laboratorijsku analizu parametara flaha, da je predat uzorak koji je odgovarao specificiranom zahtevu, ali koji nije u tom momentu ekstrudovan na liniji broj ..., već je u pitanju uzorak omogača koji je ekstrudovan drugom prilikom i ostavljen u fioci stola ekstruder linije broj ..., te da je na taj način izvršio povredu radne obaveze.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja osnovan.

Odredbom člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/2009), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom o radu broj 1155 od 20.02.2013. godine u članu 116. stav 2. tačke 1. i tačka 3. regulisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, kao i nepridržavanje u radu propisane tehnologije ili režima rada.

Odredbom člana 25. tačka 13. ugovora o radu od 26.02.2012. godine, sa pripadajućim aneksima propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to između ostalog iz razloga nepridržavanja u radu propisanih tehnologija ili režima rada.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Pravilnika o radu i ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da su osnovani zahtevi tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani. Naime, nižestepeni sudovi su, polazeći pre svega od iskaza saslušanih svedoka i tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, utvrdili da tuženi nije dokazao da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze, time što bi na linijama broj ... i ... pripremio za podmetanje uzoraka omotača, odnosno tuženi nije dokazao krivicu tužioca za povredu radne obaveze i radne discipline koji mu se stavlja na teret, niti je navedene činjenice imao u vidu kada je doneo osporeno rešenje. Po zaključku nižestepenih sudova iako je u opisu radnog mesta tužioca, između ostalog, predviđeno da održava mašine i radno mesto čistim, u skladu sa pravilima higijene i da poznaje i pridržava se generalnih radnih procedura koje regulišu način postupanja prilikom obavljanja poslova i radnih zadataka, da je zaposlenima zabranjeno da drže škart i uzorke u fiokama stolova na linijama, što je bilo poznato tužiocu, te iako je u radnom stolu linije na kojoj je radio tužilac pronađen otpad, tuženi nije dokazao da ga je tužilac tamo stavio, u nameri podmetanja radi dobijanja prihvatljivih rezultata kontrole. Naime, u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da je tužilac ostavio kotur u fioku stola kako bi zajedno sa kolegama izvršio premotavanje, ali takvu nameru nije uspeo realizovati, jer su kolege bile angažovane na otklanjanju kvara u tunelu, zbog kog je linija broj ... na kojoj su radili bila u zastoju. Otpatke je ostavio u fioku stola zbog toga što je tog dana kod tuženog dolazila strana delegacija, te mu je menadžer naložio da skloni otpatke sa stola, a pored linije na kojoj je radio, kao ni u blizini nije bilo kante za otpad. S`toga su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da su osnovani zahtevi tužioca za poništaj ugovora o radu i vraćanju na rad, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Kako nije dokazano da je tužilac učinio povredu radne obaveze i povrede radne discipline koje su mu rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljena na teret, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog. Pravilno je usvojen i zahtev tužioca za vraćanje na rad kod tuženog, s`obzirom da ovo pravo pripada zaposlenom u slučaju kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić