
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2223/2016
19.10.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Tomić Vidović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/16 od 24.08.2016. godine, u sednici održanoj 19.10.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/16 od 24.08.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 461/14 od 23.11.2015. godine, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 19.06.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 01.11.2004. godine, a kojim mu prestaje radni odnos sa 19.06.2014. godine, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, kao i da mu na ime troškova postupka plati 121.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 565/16 od 24.08.2016. godine, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima vatrogasac i fizičko obezbeđenje. Odlukom sindikata „VV“ od 17.09.2011. godine, tužilac je izabran za člana Nadzornog odbora tog sindikata. Ovaj sindikat je bio jedan od reprezentativnih sindikata kod tuženog, s tim što kod tuženog nije bio utvrđen broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu od otkaza ugovora o radu. Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 06.04.2012. godine, na radnom mestu vatrogasac i fizičko obezbeđenje bilo je 14 izvršilaca, a prema aktu o izmeni ovog Pravilnika od 30.05.2014. godine taj broj je smanjen na devet. Tuženi je 02.06.2014. godine doneo predlog Programa rešavanja viška zaposlenih koji je dostavio Nacionalnoj službi za zapošljavanje i GG sindikatu, kao i sindikatima „DD“ i „ĐĐ.“ Nacionalna služba za zapošljavanje je 11.06.2014. godine dostavila svoje mišljenje, a mišljenje su dostavili i sindikati. Tuženi je 18.06.2014. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih. U Programu je utvrđeno da su nastupile, odnosno da će nastupiti ekonomske, tehnološke i organizacione promene zbog kojih se javila potreba za smanjenjem broja zaposlenih (ukidanjem određenih radnih mesta i smanjenjem broja izvršilaca na određenim radnim mestima). Utvrđeno je da na dan donošenja Programa tuženi ima ukupno 976 zaposlenih od čega 946 na neodređeno vreme, 30 na određeno vreme, a 70 zaposlenih na neodređeno vreme su višak. U Programu su pod tačkom 3.3. predviđeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih i to da je osnovni i jedini selekcioni kriterijum na osnovu koga se utvrđuje višak zaposlenih na radnim mestima na kojima se smanjuje broj izvršilaca - ostvareni rezultati rada zaposlenog za šest meseci koji prethode donošenju predloga programa. Na poslovima na kojima se ne primenjuje pojedinačna norma, rezultati rada se utvrđuju na osnovu ocene neposrednih rukovodilaca zaposlenih koji predstavljaju višak. Neposredni rukovodilac tužioca bio je EE koji je ocenjivao sve izvršioce na radnom mestu vatrogasac i fizičko obezbeđenje za period od 30.11.2013. godine do 30.05.2014. godine. Na osnovu ocena utvrđeno je da je za radom tužioca prestala potreba. Sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto je 19.06.2014. godine na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu i sa tim danom tužiocu je prestao radni odnos, a pre prestanka radnog odnosa tužiocu je isplaćena otpremnina.
Polazeći od navedenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 179. tačka 9. u vezi sa članom 188. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), kada su usvojili tužbeni zahtev.
Prema Konvenciji MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama koji se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III tačka 5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno otpuštanja sa posla. Navedena
Članom 179. tačka 9. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Članom 188. Zakona o radu propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (stav 1); broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca (stav 3).
S obzirom na navedene odredbe pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je nezakonito sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.06.2014. godine, jer je tužilac, kao član Nadzornog odbora sindikata, uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, što tuženi nije poštovao, već je doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, iako je članom 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu ustanovljena posebna zaštita od otkaza ugovora o radu imenovanih ili izabranih sindikalnih predstavnika kod poslodavaca u cilju zaštite prava na slobodno sindikalno organizovanje i delovanje.
Naime, tužilac je bio član Nadzornog organa sindikata „VV“ koji je bio jedan od reprezentativnivnih sindikata (prema rešenju o reprezentativnosti od 02.07.2010. godine ovaj sindikat ima 291 člana što je više od 15% ukupno zaposlenih kod tuženog). Nije sporno da u vreme donošenja spornog rešenja – 19.06.2014. godine, tuženi nije imao zaključen kolektivni ugovor u smislu člana 247. Zakona o radu (kolektivni ugovor kod poslodavca) u kome bi bio utvrđen broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu prema članu 188. stav 1. tačka 3. istog zakona. Osim toga, tuženi nije imao zaključen ni sporazum sa navedenim sindikatom u smislu člana 188. stav 3. Zakona o radu, čime je uskraćeno pravo određenom broju sindikalnih predstavnika da uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, prema broju članova njihovog sindikata, što je jedini kriterijum za zaključenje sporazuma. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje nezakonito, a neosnovani navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Revizijskim navodima se u pretežnom delu ukazuje da je tužilac suprotno članu 314. ZPP izneo nove činjenice i predložio nove dokaze o njegovom članstvu u organu sindikata i zaštiti od otkaza ugovora o radu po tom osnovu, što nije učinio do završetka pripremnog ročišta koje je održano 10.11.2014. godine, iako je to mogao da učini. Vrhovni kasacioni sud je našao da su ovi navodi neosnovani, zato što je na osnovu člana 313. ZPP sud dužan da traži potrebna razjašnjenja da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, pa je prvostepeni sud tako postupio da bi utvrdio činjenice potrebne za primenu člana 188. Zakona o radu.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić