Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona na koje tužilja neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je, kao diplomirani ... sa VII stepenom stručne spreme, zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme, za obavljanje poslova na radnom mestu ..., bez konkursa, sa punim radnim vremenom, po osnovu više sukcesivno zaključivanih ugovora o radu i njihovih aneksa. Ugovorom o radu broj ../18 od 17.10.2018. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tužene, do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31.08.2019. godine. Potom je sa tuženom zaključila Ugovor o radu broj ../19 od 30.08.2019. godine, kojim je zasnovala kod tužene radni odnos na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.09.2019. godine najkasnije do 31.08.2020. godine. Na osnovu Ugovora o radu broj ../20 od 01.09.2020. godine, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.09.2020. godine a najkasnije do 31.08.2021. godine. Aneksom ugovora o radu broj ../21 od 31.08.2021. godine, izmenjen je deo člana 3. ugovora o radu broj ../20 od 01.09.2020. godine, u pogledu perioda trajanja ugovora o radu tako što je isti produžen do isteka prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Rešenjem tužene broj ../21 od 23.04.2021. godine, utvrđeno je da je porodiljsko odsustvo tužilje počelo 08.04.2021. godine i da isto traje tri meseca od dana porođaja zaposlene, kao i da odsustvo sa rada radi nege deteta traje do 07.04.2022. godine. Po proteku vremena na koje je tužilja zasnovala radni odnos, prethodno navedenim aktima, tužena je donela rešenje o prestanku radnog odnosa koje je predmet pobijanja u ovom postupku, u kom je utvrdila da je protekao rok na koji je zasnovan radni odnos tužilje te da su se stekli zakonski uslovi za prestanka radnog odnosa. Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilja je izjavila žalbu Školskom odboru koji je, rešenjem broj ../22 od 26.04.2022. godine, njenu žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio osporeno rešenje ../22 od 07.04.2022. godine. Tužilja je tužbom tražila poništaj prvostepenog i drugostepenog rešenja tužene tvrdeći da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona jer je kod tužene bila u radnom odnosu u kontinuitetu, bez prekida 3 godine, 5 meseci i 20 dana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili primenom odredbe člana 1. st. 1. i 2, člana 152. i člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017... 129/2021), nalazeći da taj Zakon, u odredbi člana 155. stav 10. isključuje svaku mogućnost prerastanja radnog odnosa iz određeno u neodređeno vreme i da takvom svojom sadržinom sprečava primenu opšteg propisa iz člana 37. stav 4. Zakona o radu, pa iz tih razloga nije osnovan ni zahtev tužilje za vraćanje na rad na osnovu odredbe člana 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva na osnovu konkursa sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme (stav 1). Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana; 2) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta odnosno andragoškog asistenta (stav 2). Izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme (stav 10).

U konkretnom slučaju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme po više zaključenih ugovora o radu i njihovih aneksa i radila u kontinuitetu, bez prekida 3 godine, 5 meseci i 20 dana, a radni odnos joj je prestao rešenjem direktora tužene 07.04.2022. godine, zbog isteka vremena na koje je zasnovan. Imajući u vidu da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu odredbe člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sledi da tužilja neosnovano pobija pravilnost i zakonitost predmetnih odluka tužene, a revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić