.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2229/2021
22.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boško Urošević, advokat iz ..., protiv tuženog Komunalnog preduzeća „Dimničar“ a.d. Beograd, koga zastupa Lidija Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 389/21 od 02.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 22.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 389/21 od 02.04.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 389/21 od 02.04.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2105/2018 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispedencije kao neosnovan. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je Sporazum broj 780/15-i zaključen 15.06.2015. godine ništav. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene otpremnine isplati 414.749,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 100.690,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 389/21 od 02.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1 ZPP, jer su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, po pitanju otpremnine kao neotuđivog prava zaposlenog, odnosno prava kojeg se zaposleni ne može odreći, niti je podobna prebijanju pošto se ne može zapleniti.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbom u ovoj pravnoj stavri tražio utvrđenje ništavosti Sporazum broj 780/15-i zaključenog 15.06.2015. godine u delu u kom se tužilac odriče prava na otpremninu u korist tuženog kao poslodavca i po tom osnovu isplatu iznosa pripadajuće otpremnine od 414.749,31 dinara.
Imajući u vidu navedeno, ne radi se o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utrđenje ništavosti Sporazuma broj 780/15-i zaključenog 15.06.2015. godine u delu u kom se tužilac odriče prava na otpremninu u korist tuženog kao poslodavca i po tom osnovu isplate iznosa pripadajuće otpremnine, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 414.749,31 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
