Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...55/14) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti predmet ocene revizijskog suda u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je na osnovu Ugovora o radu na određeno vreme od 21.01.2004. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na poslovima ... u Pogonu „...“. Aneksom 1. ovog Ugovora, zasnovao je radni odnos na neodređeno vreme počev od 07.06.2004. godine. Aneksom 2. Ugovora o radu tužilac počev od 20.12.2005. godine kod tuženog obavlja poslove ... u Sektoru za ... pogona grupe tehničke eksploatacije, a Aneksom br. ... Ugovora o radu premešten je na poslove ... u Sektoru za ..., ... počev od 07.11.2013. godine. Radio je u smeni od 17,30 do 01,30 časova, a prema evidenciji tuženog nije evidentiran prilikom dolaska i odlaska i SP „...“ u dane 01.07, 04.07, 10.07, 17.07. i 18.07.2015. godine. Evidencija dolaska i odlaska sa posla uređena je Uputstvom o korišćenju ID kartica zaposlenih od decembra 2004. godine. Članom 4. stav 1. ovog Uputstva, predviđeno je da zaposleni evidentiraju svoj ulazak u krug pogona prinošenjem svoje ID kartice, čitaču označenom za dolazak, a članom 5. stav 1. istog predviđeno je da se zaposleni koji je na posao došao bez svoje identifikacione kartice tretira kao strano lice (posetilac) i prijavljuje se radniku FTO, predaje ID dokumenat koji poseduje (ličnu kartu i sl.), a uz propusnicu koju zaposlenm izdaje radnik FTO prima ga njegov neposredni rukovodilac. Članom 8. predviđeno je da je zaposleni donosi radniku FTO na kapiji na kojoj izlazi odgovarajuću propusnicu koju dobija od svog neposrednog rukovodioca i ID karticu, koji vrši pripremu kartice (upisuje vreme, svrhu izlaska, na kojoj zaposleni odlazi), i vraća je zaposlenom koji prinosi karticu čitaču označenom za odlazak i napušta krug pogona; članom 10. predviđeno je da se podaci koje je radnik FTO uneo, automatski beleže u centralni računar, a članom 17. da Uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja na oglasnim tablama pogona (RJ) i primenjuje se počev od 01.01.2005. godine. Dana 07.09.2015. godine tuženi je doneo upozorenje koje je dostavljeno tužiocu na koje se on izjasnio dana 16.12.2015. godine. Nakon toga, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca iz razloga što je neopravdano izostao sa posla dana 01, 04, 10, 17. i 18.07.2015. godine, kada je prema rasporedu trebalo da radi na održavanju higijene vozila na noćnom pregledu garaže ISP „...“ u vremenu od 17,30 do 01,30 časova, a kako odsustvo sa rada nije opravdao do dana izrade rešenja, to je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, člana 77. stav 1. tačka 1. alineja 5, tačka 1. i 6. Kolektivnog ugovora tuženog broj ... od 28.01.2015. godine iz tačke 14. pod 3. Ugovora o radu, broj .../... od 27.01.2004. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra od 05.07.2018. godine, te veštaka medicinske struke, specijaliste medicine rada od 17.07.2018. godine, utvrđeno je da tužilac nije bio sposoban za rad na svom radnom mestu, posebno u okolnostima noćnog rada, sa terapijom te da stoga nije mogao da odgovori na postavljene zadatke i obaveze koje proizilaze iz rada i u vezi sa radom, odnosno nije bio sposoban za rad u spornom periodu od 01.07. do 18.07.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je nižestepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužioca i reintegraciju tužioca u radni odnos.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povrede radne obaveze i to povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu, dok je odredbom člana 77. stav 1. tačka 1. alineja 5. tačka 1. i 6. Kolektivnog ugovora tuženog propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom odnosno ugovorom o radu i to za postupanje protivno odredbama Zakona o opštim aktima poslodavca i drugim pravilima službe, kao i za neopravdano izostajanje sa rada dva ili više radnih dana, u toku kalendarskog meseca.

Polazeći od citirane odredbe Zakona o radu i Kolektivnog ugovora tuženog, a kod utvrđene činjenice da tužilac nije bio prisutan na radnom mestu u dane 01, 04, 10, 17. i 18.07.2015. godine, jer u te dane nije bio sposoban za rad, odnosno nije imao sposobnost da pravilno rasuđuje i upravlja svojim postupcima, to i po oceni Vrhovnog kasacionog suda na strani tužioca je postojao izvinjavajući razlog njegovog odsustvovanja sa rada a to je bila njegova bolest koja ga je učinila nesposobnim za rad, a što je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke. Upravo prisustvo bolesti u naznačene dane kod tužioca opravdava njegovu odsutnost sa rada zbog zdravstvenog stanja, zbog čega je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca pravilno poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da ga vrati na rad.

Neosnovano se u reviziji navodi da su neprihvatljivi razlozi izneti u pobijanoj presudi na okolnosti nepostojanja krivice tužioca. Ovo iz razloga što je u postupku utvrđeno da tužilac nije mogao zbog zdravstvenog stanja u kome se nalazio da upravlja svojim postupcima i obavi poverene poslove na radnom mestu, posebno u uslovima noćne smene u koje vreme je tužilac radio i obavljao poverene poslove.

Pozivanje u reviziji na izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, gde je tužiocu zaključeno bolovanje sa danom 30.06.2015. godine, pravno je bez značaja kod izloženih razloga, s obzirom da treba razlikovati stanje privremene sprečenosti za rad od stanja radne sposobnosti zbog dejstva medikamentozne terapije s obzirom na posledice (slaba frustraciona tolerancija, sniženo raspoloženje sa redukovanim voljnim i nagonskim dinamizmom, slabom sposobnošću istrajavanja.. izraženih poteškoća u prilagođavanju).

Odluka o troškovima postupka po oceni Vrhovnog kasacionog suda doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. a u vezi člana 154. ZPP.

Sa izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić