.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2234/2023
14.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana B. Vujisić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Prota Stevan Popović“ sa sedištem u Čumiću, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1144/22 od 16.06.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1144/22 od 16.06.2022. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1333/20 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za stručno usavršavanje za period od 11.12.2017. godine do 11.12.2020. godine, isplati iznos od 18.717,42 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2021. godine, do isplate i iznos od 2.040,20 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana veštačenja 26.09.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 64.852,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1144/22 od 16.06.2022. godine, odbačena je, kao nedozvoljena žalba BB, direktora tužene izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1333/20 od 13.10.2021. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. i člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.
Iz spisa proizlazi da je po tužbi tužioca, radi naknade štete zbog neisplaćene naknade za stručno usavršavanje, nakon izjašnjenja Državnog pravobranilaštva, Odeljenja u Kragujevcu i Gradskog pravobranilaštva Grada Kragujevca, da nisu zakonski zastupnici tužene škole, tuženu školu zastupala sekretar škole VV po punomoćju datom od strane direktora tužene. Protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1333/20 od 13.10.2021. godine, žalbu je izjavio direktor tužene.
Drugostepeni sud je ocenjujući dozvoljenost izjavljene žalbe, zaključio da je žalba koju je podneo za tuženu BB, direktor tužene, izjavljena od strane neovlašćenog lica, sa obrazloženjem da zakonski zastupnik tužene Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kragujevcu, kao ni Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca nisu odobrili radnje direktora tužene preduzete u postupku u ime i za račun tužene.
Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se navodima revizije ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 389. stav 1. i 378. stav 3. ZPP.
Nadležnosti Državnog pravobranilaštva utvrđene su članom 11. do 18. Zakona o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ br 55/2014). Po članu 11. stav 1. i 2. tog Zakona Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju u pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, kada Republika Srbija ima položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, a može na osnovu posebno datog punomoćja zastupati u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija. Državno pravobranilaštvo zastupa na osnovu zakona, javne ustanove čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima učestvuje kao stranka ili umešač o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, što je drugostepeni sud imao u vidu ceneći dozvoljenost izjavljene žalbe, međutim, drugostepeni sud je propustio da ceni da li je osnivač tužene Republika Srbija, što je jedan od uslova koji mora biti ispunjen.
Ukoliko je osnivač tužene lokalna samouprava, drugostepeni sud je propustio da ceni dozvoljenost revizije sa stanovišta pravilne primene člana 52. Zakona o pravobranilaštvu, kojim je regulisana nadležnost pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave. Osim toga, drugostepeni sud nije imao u vidu i član 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017 ... 129/2021) kojim je propisana nadležnost i odgovornost direktora ustanove, između ostalog i obavljanje poslova u skladu sa zakonom i statutom ustanove (stav 4.) i stim u vezi, na koji način je predviđeno zastupanje i predstavljanje tužene osnovnim opštim aktom ustanove (Statutom osnovne škole).
Sa napred navedenih razloga, drugostepeno rešenje je moralo biti ukinuto i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu napred navedeno, ponovo ceniti dozvoljenost izjavljene žalbe, uz pravilnu primenu odredaba parničnog postupka i materijalnog prava i doneti zakonitu i pravilnu odluku. Sa napred navednih razloga, primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. st. 3. i 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
