Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milena Ivošević advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 418/23 od 28.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 09.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 418/23 od 28.02.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 418/23 od 28.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2956/2021 od 02.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 01.11.2018. godine do 23.03.2021. godine isplati ukupan iznos od 15.178,94 dinara, i to iznos od 11.917,00 dinara na ime glavnice, iznos od 3.261,94 dinara na ime zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do 28.09.2022. godine, kao i pripadajuću zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice počev od 29.09.2022. godine pa do konačne isplate, da joj na ime neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.11.2018. godine do 23.03.2021. godine isplati ukupan iznos od 85.390,39 dinara, i to iznos od 68.370,49 dinara na ime glavnice i iznos od 17.019,90 dinara na ime zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do 28.09.2022. godine, kao i pripadajuću zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice počev od 29.09.2022. godine pa do konačne isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do isplate u roku od 8 dana od dana presuđenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu 48.400,00 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja. Tužilja je oslobođena od obaveza plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 418/23 od 28.02.2023. godine žalba tužilje je odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2956/2021 od 02.12.2022. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20, 10/23-ddrugi zakon), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje na ime troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine, prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u radnom sporu dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 03.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 80.287,49 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković