.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2241/2023
14.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „dr Mladen Stojanović“ Bačka Palanka, koga zastupa punomoćnik Nikola Jović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2450/22 od 21.06.2022. godine, u sednici održanoj 14.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2450/22 od 21.06.2022. godine, u potvrđujućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2450/22 od 21.06.2022. godine, u potvrđujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 66/20 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev usvojen. Stavom prvim drugim, trećem, četvrtim, petim i šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime pripadajućih troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 20.01.2017. godine do 01.05.2019. godine, isplati opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 02.03.2021. godine do isplate, kao i iznose po osnovu obračunate zakonske zatezne kamate do 01.03.2021. godine, sve bliže naznačeno navedenim stavovima presude. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati iznos od 461.579,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2450/22 od 21.06.2022. godine, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda ukinuta u odnosu na tužioce AA i BB o glavnom zahtevu, kao i u delu odluke o torškovima postupka u celosti i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.
Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite, u delu o kome je pravnosnažno odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada (za tužilje VV, GG i DD). O ovom pravu tužilja i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.01.2020. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 214.896,00 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
