Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat u ..., protiv tuženog BB čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2162/18 od 14.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2162/18 od 14.09.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2162/18 od 14.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 401/17 od 25.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda; stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 30.11.2017. godine na ime troškova za ishranu u toku rada isplati iznos od 123.780,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.05.2018. godine do isplate i iznos od 22.182,64 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, u roku od 8 dana; stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu za isti period na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 47.981,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.05.2018. godine do isplate i iznos od 8.286,16 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate, u roku od 8 dana; stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 48.420,00 dinara, u slučaju docnje, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana; stavom šestim izreke odbijen je predlog tuženog za prekid postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2162/18 od 14.09.2018. godine žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stava 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...87/18) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime pripadajuće, a neisplaćene naknade troškova za ishranu i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike podneta je 08.12.2017. godine, a preinačena je 14.05.2018. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 14.09.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 171.762,30 dinara (1 evro=118,2047 dinara), što je na dan preinačenja tužbe protivvrednost iznosa od 1.453,09 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kojem se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić