U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pribojac, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Dragan Karanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1949/22 od 21.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 21.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1949/22 od 21.02.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1748/21 od 24.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.09.2018. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju stručnoj spremi i sposobnostima tužilje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 164.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1949/22 od 21.02.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.09.2018. godine, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju stručnoj spremi i sposobnostima tužilje, a obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) – u daljem tekstu ZPP i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 01.02.2012. godine. Na osnovu Ugovora o radu od 02.02.2015. godine, koji predstavlja prečišćen tekst ugovora o radu sa aneksima do 02.02.2015. godine, tužilja je obavljala poslove – ... sa opisom posla: nadgleda i upravlja aktivnostima tima sektora računovodstva da bi se utvrdilo ispunjavanje poreskih obaveza i ciljeva i pridržavanje svih pozitivnih zakona i propisa; kontrola i analiza ključnih pokazatelja poslova u računovodstvu; veština vođenja knjiga i faktura za odgovornu oblast; održavanje komunikacije za određenu jedinicu i rešavanje nepodudaranja. U tački 8.3. ugovora o radu predviđeno je da poslodavac može raskinuti ugovor na osnovu opravdanih razloga vezanih za povrede radnih obaveza i discipline navedenih u kolektivnom ugovoru. Rešenjem o otkazu od 10.09.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog toga što je učinila povredu radne obaveze – nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze u smislu člana 68. stav 3. tačka 1. Kolektivnog ugovora i nepoštovanje radne discipline – neopravdano kašnjenje evidentirano najmanje tri dana u toku tri meseca u smislu člana 69. stav 1. tačka 19. Kolektivnog ugovora, koje se sastoji u tome što je dana ...2018. godine ukupno 10 faktura za NIS i Telekom plaćeno sa zakašnjenjem; zbog toga što je iznos od 2.900.000 evra greškom prebačeno iz 1 banke na namenski račun u Banca 2 što je negativno uticalo na tokove gotovine povezanog lica tuženog – „BB“ d.o.o. ... sa mogućim posledicama neblagovremenog plaćanja ka dobavljačima, a iz razloga što je tužilja unela netačne podatke o banci u nalogu za prenos novčanih sredstava, o čemu je tuženog ...2018. godine obavestio VV; u periodu od januara do jula 2018. godine, došlo do duplih plaćanja u 11 slučajeva od čega su 9 slučajeva u vezi sa radom tužilje; dana 04.07.2018. godine, 06.07.2018. godine i 12.07. 2018. godine kasnila na posao. Pre donošenja spornog rešenja, tuženi je tužilji dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz Ugovora o radu od 23.07.2018. godine i 07.08.2018. godine, na koje navode se tužilja izjasnila i u odgovoru na upozorenje, između ostalog, navela da je prilikom transfera novca ...2018. godine došlo do propusta u delu pripreme naloga jer je u instrukcijama naloga naznačen namenski račun VV sa kojeg je novac transferisan, a da je nakon uviđene greške preduzela sve da istu ispravi.

Prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan nalazeći da tužilja nije učinila povredu radne obaveze – nesavesno ili nemarno vršenje radne obaveze, kao i nepoštovanje radne discipline, koja joj se stavlja na teret osporenim rešenjem, te nije nastao otkazni razlog u odnosu povredu radne obaveze propisan članom 179. stav 2. tačka 1. i 179. tačka 3. i 8. Zakona o radu, zbog čega je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, a tuženi na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan da tužilju vrati na rad.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev da se tužilja vrati na rad nalazeći da je za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno da je u postupku pred sudom dokazano da je zaposleni svojom krivicom učinio samo jednu radnju koja predstavlja povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline, koja obrazuje otkazni razlog. Polazeći od opisa poslova radnog mesta tužilje i da je dana ...2018. godine iznos od 2.900.000 evra koji je bio namenjen za plaćanje dobavljačima greškom prebacila sa računa 1 bank na namenski račun u Banca 2 nakon kog propusta su nastali problemi u povraćaju predmetnog novca sa namenskog računa na redovan račun, iz razloga što je u pitanju komplikovana procedura koja je zahtevala pribavljanje ovlašćenja od „DD“ i delegiranih predstavnika Vlade RS, te da je tuženi narednih nekoliko dana, do povraćaja novca na redovan račun, bio bez novčanih sredstava, to je, suprotno zaključku prvostepenog suda, našao da je tužilja na navedeni način skrivila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 68. stav 3. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog (nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze) koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret i na koju je pre donošenja osporenog rešenja upozorena u smislu člana 180. Zakona o radu. Ovakav zaključak drugostepeni sud je zasnovao na činjenici da je opis poslova tužilje takav da je suština njenih poslova da se sva plaćanja pripreme tačno i na vreme, a to zahteva savesno i pažljivo izvršavanje svih radnih zadataka, što dalje znači da je morala da postupa sa pojačanom pažnjom i izvrši sve neophodne provere pre realizacije naloga, s obzirom na posledice koje mogu nastati u slučaju pogrešne transakcije, a koje joj nisu mogle biti nepoznate, što nije učinila već je postupila nepažljivo, pa se takvo postupanje može tužilji pripisati u krivicu u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Na drugačiji zaključak ne utiče ni činjenica da je po uočavanju greške pokušala da stopira transakciju i ispravi učinjenu grešku, iz razloga što takvo postupanje ne otklanja njenu krivicu prilikom preduzimanja radnje prenosa novca, već se jedino može kao olakšavajuća okolnost posmatrati kroz primenu odredbe 179a Zakona o radu, a što je u isključivoj nadležnosti poslodavca a ne suda.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...113/17) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Članom 68. Kolektivnog ugovora tuženog od 23.02.2018. godine propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom ukoliko za to postoje opravdani razlozi vezani za radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje (stav 1.); da su opravdani razlozi vezani za povredu radne obaveze zaposlenog u skladu sa stavom 1. ovog člana ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (stav 3. tačka 1.).

Navedeni otkazni razlog odnosi se na nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze. Glavna karakteristika ovog otkaznog razloga jeste utvrđivanje krivice zaposlenog pri izvršavanju povrede radne obaveze. Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako iziskuju standardi uslovljeni karakterom radnog procesa u kojem učestvuje. Kod utvrđenog da je tužilja dana ...2018. godine, iznos od 2.900.000 evra koji je bio namenjen za plaćanje dobavljačima greškom prebacila sa računa 1 banke na namenski račun u Banca 2, da su nakon tog propusta nastali problemi u povraćaju predmetnog novca sa namenskog računa na redovan račun, te da je tuženi do povraćaja novca bio bez novčanih sredstava, tužilja je izvršila povredu radne obaveze. Suprotno navodima revizije tužilje, po stanovištu revizijskog suda, postoji krivica tužilje za učinjenu povredu radne obaveze, a pozivanje na propuste drugih lica prilikom provere naloga za plaćanje koje je ona pripremila saglasno opisu posla, ne opravdava propuste u radu tužilje i ne isključuje njenu krivicu. Tužilja je u odgovoru na upozorenje navela da je prilikom transfera novca ...2018. godine došlo do propusta u delu pripreme naloga jer je u instrukcijama naloga naznačen namenski račun VV sa kojeg je novac transferisan i da je nakon učinjene greške sve preduzela da istu otkloni, koji navodi potvrđuju činjenicu da je tužilja izvršila povredu radne obaveze, pa zbog toga nisu prihvatljivi navodi revizije da se utvrđeno postupanje ne može pripisati u krivicu tužilje.

Navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za sastav odgovora na reviziju je odbijen jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi odlučivanja o reviziji.

Predsednik veća- sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković