U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća u radnom sporu tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Goran Todorović iz ..., protiv tuženog JP za zaštitu životne sredine na teritoriji Opštine Prokuplje, koje zastupa statutarni zastupnik BB iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1259/15 od 15.07.2015. godine, u sednici održanoj 14.09.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1259/15 od 15.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 br.209/14 od 20.03.2015. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br..../... – ... od 04.08.2014. godine. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1259/15 od 15.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužosti. Bez značaja su navodi revizije o nedostacima izreke i razloga pobijane presude, kojima se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer ta povreda ne predstavlja nedozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Osim toga, drugostepeni sud je u obrazloženju presude izneo ocenu bitnih žalbenih navoda, kao i razloge uzete u obzir po službenoj dužnosti, u skladu sa obavezom iz člana 396. stav 1. ZPP, tako da nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, koja bi bila učinjena u drugostepenom postupku a predstavljala razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog javnog preduzeća na poslovima stručnog saradnika za ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu od 30.07.2012. godine. Prema tada važećem pravilniku o organizaciji i sistematizaciji tuženog predviđeni uslov za obavljanje poslova ovog radnog mesta je bio sedmi stepen stručne spreme odgovarajućeg smera i tri godine radnog iskustva. Na tim poslovima radila su dva izvršioca. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji od 05.12.2012. godine, na koji je 13.12.2012. godine saglasnost dao osnivač Opština Prokuplje, za ove poslove je propisan i uslov položenog stručnog ispita iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koji tužilac ne poseduje. Zato je tuženi pisanom naredbom od 31.01.2014. godine, naložio tužiocu da otkloni razlog zbog kojeg ne može da obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos i u roku od šest meseci položi stručni ispit i dostavi o tome dokaz, kao i originalnu diplomu ili overenu kopiju diplome o završenom sedmom stepenu obrazovanja, jer je prilikom zasnivanja radnog odnosa dostavio kopiju uverenja. Istog dana tuženi je doneo odluku o raspoređivanju zaposlenih kojom je tužiocu ograničio poslove samo na poslove radnog mesta za koji nije propisan uslov položenog stručnog ispita. U narednom periodu tužilac je obavljao samo poslove iz ove odluke. Kako ni posle proteka ostavljenog roka od šest meseci nije položio stručni ispit, tuženi je 04.08.2014. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog neostvarivanja rezultata rada i zato što nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, sa otkaznim rokom od 30 dana. Po prijavi tužioca inspekcija rada je utvrdila da u radnjama tuženog nema propusta u rešenju o prestanku radnog odnosa, te je rešenjem od 29.08.2014. godine, na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora, odbijen zahtev tužioca za odlaganje izvršenja rešenja o prestanku radnog odnosa.

Polazeći od utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za traženu sudsku zaštitu od otkaza, jer tužilac nije postupio po naredbi poslodavca i nije u ostavljenom roku položio stručni ispit koji je zakonski uslov za obavljanje poslova njegovog radnog mesta. Za svoju odluku nižestepeni sudovi su dali dovoljne i valjane razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 4. tačka 17. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, broj 101/2005) propisan zakonski uslov za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu je položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti lica koje je poslodavac pismenim aktom odredio za obavljanje tih poslova. Pravilnik tuženog o organizaciji i sistematizaciji izmenjen je 05.12.2012. godine i usklađen sa Zakonom tako što je predvideo položen stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao uslov za obavljanje poslova tužiočevog radnog mesta. Kako posle donošenja Pravilnika a posebno po isteku roka od šest meseci po pisanoj naredbi poslodavca od 31.01.2014. godine tužilac nije položio stručni ispit, kao zakonski uslov za obavljanje poslova njegovog radnog mesta, tuženi poslodavac mu je u zakonitom postupku rešenjem od 04.08.2014. godine otkazao ugovor o radu uz prestanak radnog odnosa, zbog neostvarivanja rezultata rada odnosno zbog toga što nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima je radio, u smislu člana 179. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14).

Pravilno su nižestepeni sudovi u presudama ocenili da pisana naredba tuženog poslodavca od 31.01.2014. godine po svojoj sadržini i pravnom dejstvu ima karakter obaveštenja u vezi sa nedostacima u tužiočevom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, pa kako tužilac u ostavljenom roku nije ispunio traženi uslov u pogledu položenog stručnog ispita za obavljanje poslova na koje je raspoređen, nastao je opravdan razlog da mu se otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. st.2. i 3. i člana 180a Zakona o radu. Mogućnost primene neke od mera iz člana 179a navedenog zakona, otklonjena je činjenicom da se otkazni razlog odnosi na nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima tužilac radi, a taj nedostatak koji predstavlja istovremeno zakonski uslov za obavljanje poslova njegovog radnog mesta u vidu položenog stručnog ispita tuženi nije ispunio ni istekom dužeg primerenog roka u kojem je to mogao učiniti.

Navedene odredbe Zakona o radu, koje su izvorno sadržane u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 75/2014 od 21.07.2014. godine), stupile su na snagu 29.07.2014. godine i nisu na nezakonit način retroaktivno primenjene u konkretnom sporu. Kao važeći propis primenjene su na pravnu situaciju u toku, tako što je posle bezuspešnog proteka roka od šest meseci ostavljenog tužiocu za polaganje ispita u trajanju do 31.07.2014. godine, tuženi 04.08. iste godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa tužiocu. Pozivanje tužioca u reviziji na činjenicu da ni u vreme zaključenja ugovora o radu nije ispunjavao zakonski uslov za zasnivanje radnog odnosa, u pogledu položenog stručnog ispita, s obzirom da taj nedostatak nije otklonio ni kasnije po izmeni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji do donošenja pisane naredbe tuženog poslodavca januara 2014. godine, pa ni naknadno u ostavljenom primerenom roku,ne ide njemu u prilog već na štetu, te ne može dovesti do drukčijeg presuđenja.

Pored izloženog, valja napomenuti da pisana naredba tuženog od 31.01.2014. godine, sa ostavljenim dužim rokom tužiocu da položi stručni ispit predstavlja postupanje poslodavca u skladu sa obavezom iz Konvencije MOR br.158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (Zakon o ratifikaciji Konvencije objavljen u „Sl. listu SFRJ“, br.4/84) i u skladu je sa preporukom br.166 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić