Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Sava Obradović, advokat iz ..., protiv tužene VV sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/2019 od 11.02.2019. godine, u sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/2019 od 11.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 392/2019 od 11.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 735/2017 od 13.09.2018. godine, obavezana je tužena da tužiocima isplati 118.888,79 dinara, na ime naknade štete zbog izostalih plaćanja iz radnog odnosa njihovom pravnom prethodniku, sada pok. GG i to na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2014.i 2015.godinu i na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 16.10.2014. godine do 22.08.2015. godine, sa zateznom kamatom na iznose navedene u izreci, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.100,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 392/2019 od 11.02.2019. godine, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV, je preko punomoćnika blagovremeno izjavila reviziju iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženoj.

Odgovornost revidenta za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period nakon izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da je pravni prethodnik tužilaca sa tuženom imao zaključen ugovor o radu do 31.08.2015. godine, pa je u tom periodu tužena i odgovorna za prava i obaveze zaposlenih.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2., u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 16.10.2017. godine tužioci su tražili naknadu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u ukupnom iznosu od 80.000,00 dinara. Podneskom od 02.07.2018. godine tužioci su preinačila tužbu i predmetnu naknadu zatražili u ukupnom iznosu od 118.888,79 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi navedenu propisanu vrednost u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja i preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić