.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2256/2020
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ DOO Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 816/20 od 06.03.2020. godine, u sednici veća održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 816/20 od 06.03.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 816/20 od 06.03.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 121/19 od 03.12.2019. godine, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan tuženi da isplati tužiocima na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost), za period od aprila 2016. do decembra 2018. godine, mesečne iznose sa zateznom kamatom bliže navedene u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, a u stavu šestom izreke obavezan tuženi da tužiocima plati troškove parničnog postupka u iznosu od 101.784,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2019. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 816/20 od 06.03.2020. godine, u stavu prvom izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 121/19 od 03.12.2019. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu šestom izreke ožalbene prvostepene presude u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocima naknadi parnične troškove u iznosu od 101.784,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke pobijane drugostepene presude, preinačeno je rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu šestom izreke ožalbene prvostepene presude, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka počev od 03.12.2019. godine do dana izvršnosti presude, dok je stavom trećim izreke drugostepene presude odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer ne postoji nijedan od razloga iz člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, tvrdnju da je drugostepeni sud doneo više odluka kojima je u istovetnim činjenino-pravnim sporovima različito odlučivao, tuženi nije potkrepio odgovarajućim dokazima koji bi ukazivali na potrebu da se u postupku po posebnoj reviziji ujednači sudska praksa. Nakon razmatranja navoda revidenta o potrebi novog tumačenja prava koji se odnosi na odredbe člana 59. Pravilnika o radu tuženog od 25.08.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi navedene odredbe tumačili na prihvatljiv način kada su zaključili da je tuženi imao pravo da isplaćuje ili da ne isplaćuje posebno primanje (naknadu za stalnost) zaposlenima, ali ukoliko je vršio isplatu - onda je bio dužan da to čini u skladu sa članom 59. Pravilnika, te nije mogao da umanjuje propisani iznos od 5.000,00 dinara zbog odsustva sa rada niti da isplaćeni iznos umanjuje srazmerno časovima rada tužilaca, jer takvi kriterijumi nisu predviđeni članom 59. Pravilnika tuženog.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate na ime naknade za stalnost podneta je 06.05.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Odluka o troškovima postupka iz stava trećeg izreke je doneta primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
