Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3367/19 od 14.05.2020. godine stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi naknadi štetu u visini izgubljene plate za period od 01.01.2010. godine do 02.09.2011. godine, ukupno 2.282.705,34 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da tužena u njeno ime i račun uplati doprinose obaveznog osiguranja na iznose iz stava prvog izreke. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tužena naknadi štetu u visini izgubljene plate za period od 03.09.2011. godine do 24.05.2017. godine, ukupno 5.732.693,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tužena u njeno ime i za njen račun uplati nadležnim fondovima doprinose obaveznog osiguranja na iznose iz stava trećeg izreke. Stavom petim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava petog izreke prvostepene presude, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.000,00 dinara, i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom šestim izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila sudija ... suda u Beogradu, a rešenjem Vrhovnog suda Srbije Su 174/04 od 13.07.2004. godine udaljena je sa dužnosti do okončanja krivičnog postupka pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu Ki 858/04. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila prigovor o kome je odlučeno tek 2013. godine. Rešenjem VD predsednika ... suda u Beogradu od 26.01.2010. godine tužilji je prestao radni odnos sa 31.12.2009. godine. Odlukom Visokog saveta sudstva objavljenom u „Službenom glasniku RS“ od 15.07.2009. godine raspisan je oglas za izbor sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji. Tužilja nije podnela prijavu na konkurs za izbor sudija, jer se protiv nje vodio krivični postupak pa nije ispunjavala uslove propisane konkursom. Rešenjem Republičkog fonda PIO od 11.11.2011. godine utvrđeno je pravo tužilji na srazmeran deo starosne penzije počev od 03.09.2011. godine. Presudom Višeg suda u Beogradu K 990/14 od 01.07.2016. godine tužilja je oslobođena optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret. Ova presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/17 od 06.06.2017. godine. Tužilja je u ovoj parnici tražila naknadu štete u visini izgubljene plate za period od 01.01.2010. godine do 02.09.2011. godine, a za period od 03.09.2011. godine do 24.05.2017. godine tražila je naknadu štete u vidu razlike između ostvarene penzije i plate koju bi tužilja ostvarila da nije otišla u prevremenu, već u punu starosnu penziju, a koji uslov je ispunila tek 24.05.2017. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je tužbeni zahtev tužilje usvojen, sa pozivom na čl. 154. i 172. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 11. i 37. Zakona o sudijama. Po oceni prvostepenog suda, šteta koju je tužilja pretrpela sastoji se u tome što je protiv tužilje bio pokrenut krivični postupak u kome je pravnosnažno oslobođena optužbe, a tokom koga je bila onemogućena da obavlja sudijsku funkciju i da podnese prijavu na konkurs za opšti izbor sudija.

Po oceni drugostepenog suda, tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete je u celosti neosnovan. Drugostepeni sud je zaključio da u prisustvu pravnosnažne i konačne odluke o prestanku sudijske funkcije tužilji nema nezakonitog postupanja organa tužene, pa ni odgovornosti tužene za štetu u vidu izgubljene plate. Tužilja nije uložila žalbu Ustavnom sudu protiv pravnosnažne odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, a okolnost da je protiv tužilje vođen krivični postupak u kojem je oslobođena krivične odgovornosti i zbog koga nije ispunjavala uslov za konkurs na opštem izboru nije od značaja, kod činjenice da tužilja nije koristila delotvorno pravno sredstvo protiv odluke o prestanku funkcije i radnog odnosa, prema čl. 57. i 67. Zakona o sudijama, pa nema uzročno-posledične veze između postupanja organa tužene i nastanka štete na strani tužilje time što nije izabrana na sudijsku funkciju i što je otišla u prevremenu penziju.

S obzirom na navedeno, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U postupku je utvrđeno da je u vreme kada je raspisan oglas Visokog saveta sudstva za opšti izbor sudija od 15.07.2009. godine tužilja već bila udaljena sa dužnosti do okončanja krivičnog postupka koji je protiv nje vođen, i u kome je pravnosnažno oslobođena optužbe presudom koja je postala pravnosnažna 06.06.2017. godine. U vreme raspisivanja konkursa nije bila doneta ni odluka povodom njenog prigovora na rešenje o privremenom udaljenju sa posla. S obzirom na navedeno, kao i da je jedan od uslova sadržanih u konkursu Visokog saveta sudstva bio da se protiv kandidata koji podnese prijavu ne vodi krivični postupak, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilja ne može snositi posledice toga što se na navedeni konkurs nije prijavila iz razloga što nije ispunjavala uslov da se protiv nje ne vodi krivični postupak, a što se može pripisati u odgovornost tužene, jer je tužilja pravnosnažno oslobođena optužbe, a krivični postupak je suviše dugo trajao, od 2004. do 2017. godine. Osim toga, osnovano prvostepeni sud zaključuje da bi i u slučaju da je tužilja podnela prijavu na konkurs Visokog saveta sudstva njena prijava izvesno bila odbačena, jer nije ispunjavala uslove iz konkursa, pa se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da tužilji ne pripada naknada materijalne štete koju je tražila u ovoj parnici iz razloga što protiv pravnosnažne odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije nije uložila žalbu Ustavnom sudu, odnosno da nije koristila delotvorno pravno sredstvo protiv odluke o prestanku funkcije i radnog odnosa u smislu čl. 57. i 67. Zakona o sudijama. Jasno je da u konkretnom slučaju nije postojala ni najmanja verovatnoća da bi to sredstvo bilo delotvorno. Pravilan je takođe zaključak prvostepenog suda da bi, po redovnom toku stvari, tužilja koja je pravnosnažno oslobođena krivične odgovornosti, nastavila da obavlja funkciju sudije, pa samim tim i podnela prijavu na konkurs Visokog saveta sudstva i potom bila izabrana na sudijsku funkciju, te da bi ovu funkciju obavljala sve dok ne ostvari pravo na punu starosnu penziju. S obzirom na navedeno, tužilji pripada naknada materijalne štete na ime neisplaćenih plata za period od 01.01.2010. godine do 02.09.2011. godine, kao i razlika između ostvarene penzije od 03.09.2011. godine i plate koju bi tužilja primala do 24.05.2017. godine, kao datuma odlaska u starosnu penziju, na osnovu čl. 154. stav 1. i 172. ZOO, budući da postoji uzročno-posledična veza između radnji organa tužene i materijalne štete koju je tužilja pretrpela. Visina štete pravilno je utvrđena nalazom i mišljenjem veštaka, kao i dopunskim mišljenjem na koje tužena nije ima primedbe. Zato je pobijana drugostepena presuda preinačena, odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Tužilji nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, jer oni u reviziji nisu traženi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić