.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2262/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Petrović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Regionalni centar granične policije Prijepolje, stanica granične policije Sjenica, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Užicu, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3359/18 od 04.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3359/18 od 04.12.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3359/18 od 04.12.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sjenici P1 17/18 od 20.08.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da u njegovu korist uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu PIO na osnovu isplaćenih razlika zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u vreme državnih i verskih praznika i to po stopi koja bude važila na dan uplate za traženi period na mesečne osnovice u iznosima navedenim u tom stavu izreke koji su tužiocu dosuđeni presudom Osnovnog suda u Sjenici P1 648/12 od 26.11.2014. godine te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu, a stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 17.300,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3359/18 od 04.12.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se nebi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu, ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda je u pogledu nadležnosti suda da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog da mu poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i kada je takav zahtev jedini predmet spora, u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine i tako izmenio zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja tog suda od 23.03.2010. godine. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava u pogledu pravne prirode doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao sastavnog dela zarade (član 104. i član 150. stav 1. i 2. Zakona o radu; član 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika) i prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i zakonom (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i član 12. stav 1. Zakona o radu), odnosno u pogledu zakonske obaveze poslodavca da doprinose obračuna i uplati, u svoje ime a u korist zaposlenog, istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove (član 6. stav 1. tačke 1. i 2. i člana 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, jer vrednost predmeta spora (određena na osnovu obračunate takse na tužbu u iznosu od 3.800,00 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je u sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
