Ispitujući drugostepenu presudu u pobijanom delu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Presuda je doneta bez učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede postupka, revident ne ukazuje.

Revident smatra da je trebalo da nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primene odredbu člana 37. stav 6. Zakona o radu, umesto odredaba člana 63. i 63a Zakona o državnim službenicima, te da je u konkretnom slučaju nastupio preobražaj radnog odnosa tužilje. Prema razlozima revizije, tužilji radni odnos nije zasnovan zbog privremeno povećanog obima posla, kod činjenice da je radila u kontinuitetu 53 meseca na sistematizovanom radnom mestu, koje je upražnjeno još od 2015. godine. Ukazuje na zloupotrebu zakonskih ovlašćenja od strane tuženog, te da je nakon što je tužilji prestao radni odnos, tuženi zasnovao radni odnos po istom osnovu trećem licu. I po odredbama iz člana 96. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“ br 95/2018) koja je važila tokom 2019. godine, državni organ je mogao da sa zaposlenim koji radi na određeno vreme zbog povećanog obima posla duže od 2 godine da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, sprovođenjem internog konkursa. Prava tužilje su povređena krivicom tuženog poslodavca, u situaciji kada joj rad na određeno vreme nije zasnovan u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, te smatra da se na osnovu člana 4. stav 1. Zakona o državnim službenicima ima primeniti član 37. stav 6. Zakona o radu i utvrditi da je nastupio preobražaj radnog odnosa.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu u Prekršajnom sudu u Prokuplju na određeno vreme, na radnom mestu ... radnika .. počev od 01.05.2015. godine, po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora na određeno vreme do 31.03.2016. godine. Počev od 01.04.2016. godine, tužilja je u Prekršajnom sudu u Prokuplju obavljala poslove na radnom mestu saradnika za ..., po sukcesivno zaključenim ugovorima na određeno vreme do 30.09.2019. godine, kada joj je po rešenju tuženog Su V -35 ../19 od 30.09.2019. godine prestao radni odnos zbog isteka vremena na koji je zasnovan. Tužilja je u periodu 04.05.2015. - 07.05.2019. godine zaključila ukupno 11 ugovora o radu na određeno vreme sa tuženim, radi obavljanja navedenih poslova, pri čemu je nakon isteka svakog od ovih ugovora vršena odjava tužilje na osnovu donetih rešenja o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je radni odnos na određeno vreme zasnovan, a potom i nova prijava na obavezno socijalno osiguranje. Dana 31.08.2017. godine, tužilja je položila državni ispit po programu za visoko obrazovanje, pošto je prethodno završila Visoku ... školu strukovnih studija, dok je u vreme zasnivanja radnog odnosa imala je završenu srednju ... školu. Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i isstematizaciji radnih mesta od 28.07.2010. godine kod tuženog je bilo sistematizovano radno mesto ... radnik ..., a Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 13.01.2016. godine je sistematizovano radno mesto samostalnog izvršioca za ... . Tužilji je prestao radni odnos zbog isteka ugovora na određeno vreme, po rešenju tuženog Su V-35 ../19 od 30.09.2019. godine, protiv kog rešenja se nije žalila.

Prvostepeni sud je primenom odredbi člana 63. stav 6. Zakona o državnim službenicima smatrao da je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme neosnovan, jer zaključuje da su navedenom odredbom propisani slučajevi kada radni odnos na određeno vreme može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, koji se u konkretnom slučaju ne stiču. Tužilja nije obavljala pripravnički staž u državnom organu, niti je zasnovala radni odnos na određeno vreme putem javnog konkursa, pa nisu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Drugostepeni sud prihvata izneto stanovište prvostepenog suda i nalazi da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odredbe člana 63. stav 3. Zakona o državnim službenicima, kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 02.05.2017. godine.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava izveli zaključak da je tužbeni zahtev neosnovan.

Tužilji je rešenjem Su V -35 ../19 od 30.09.2019. godine prestao radni odnos sa navedenim datumom, zasnovan na određeno vreme u Prekršajnom sudu u Prokuplju počev od 01.04.2016. godine do 30.09.2019. godine na radnom mestu za ..., zbog proteka roka na koji je zasnovan u skladu sa članom 126. stav 1. tačka 1. Zakona o državnim službenicima.

Odredbama Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018) su uređena prava i dužnosti državnih službenika, što je bila tužilja. Prema odredbi člana 4. stav 1. tog zakona, na prava i dužnosti državnih službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opšti propisi o radu. Odredbama iz člana 63. određeno je kada može da se zasnuje radni odnos na određeno vreme, između ostalog u određenim slučajevima i bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, kako je tužilja zasnivala radni odnos, ali ne i u slučaju privremeno povećanog obima posla, jer je propisano u stavu 2 da se radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa u skladu sa ovim zakonom. Prema odredbi iz stava 6. navedenog člana, radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni ili poseban stručni ispit i državnom službeniku na određeno vreme koji je u skladu sa stavom 2. i 4. ovog člana zasnovao radni odnos zbog privremeno povećanog obima posla.

Kako je radni odnos tužilji zasnovan kod tuženog na osnovu rešenja tuženog na određeno vreme, a nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, to su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u članu 63. stav 6. Zakona o državnim službenicima, kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog.

Neosnovano revident ukazuje u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava navodima da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 37. Zakona o radu iz razloga što su rešenja o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme tuželji kod tuženog donošena po osnovu iz člana 63. stav 1. tačka 2. Zakona o državnim službenicima, zbog povremeno povećanog obima posla koji postojeći broj državnih službenika ne može da izvrši, u kom slučaju su prava i dužnosti tužilji uređena Zakonom o državnim službenicima, pa i mogućnost prerastanja radnog odnosa na neodređeno vreme, pa nema mesta primeni navedene odredbe Zakona o radu, kao zakona koji se supsidijarno primenjuje.

Na osnovu navedenog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić