U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Pavlica, advokat u ..., protiv tuženog AD Jugoslovensko rečno brodarstvo iz Beograda, čiji je punomoćnik Branko Dimić, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1812/18 od 12.04.2019. godine, u sednici veća od 28.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1812/18 od 12.04.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 109/16 od 09.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .../...-... od 01.02.2016. godine, da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu za period od 01.02.2016. godine do 01.09.2017. godine na ime izgubljene zarade, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i troškova ishrane u toku rada, sve u pojedinačnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci i u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje; stavom drugim izreke odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se tuženom naloži da tužioca vrati na poslove … - ... na kojima je radio pre otkaza ugovora o radu; stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 85.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1812/18 od 12.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda; stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“,br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... - ... u Službi ... na osnovu ugovora o radu od 01.09.2002. godine i aneksa ugovora o radu od 18.03.2003. godine, 02.10.2013. godine, 03.03.2015. godine i 16.09.2015. godine. U tužiočevoj ličnoj karti je kao adresa prebivališta navedena ulica ... br. ... u ..., a tu adresu je tužilac i prijavio tuženom kao mesto prebivališta. Na pomenutoj adresi tužilac nije primio telegram koji mu je tuženi poslao 17.08.2015. godine jer ne stanuje na toj adresi, a primio je telegram tuženog od 21.08.2015. godine na adresi ulica ... br. ... u ... . Tuženi je 26.10.2015. godine imenovao komisiju koja je izlaskom na lice mesta u ulici ... br. .. u ... utvrdila da tužilac ne stanuje na navedenoj adresi.

Dana 13.11.2015. godine tužiocu je uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stava 2. tačke 5) Zakona o radu koje sadrži osnov za otkaz ugovora o radu, činjenice i dokaze i rok od 8 dana da se tužilac izjasni.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj SKP 32/15-1 od 01.02.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze – neprijavljivanje poslodavcu promene adrese stanovanja koja je predviđena članom 137. stavom 1. tačkom 28) Kolektivnog ugovora kod tuženog u vezi člana 179. stava 2. tačke 5) Zakona o radu.

Članom 137. stavom 1. tačkom 28) Kolektivnog ugovora kod tuženog propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze time što ne prijavi promenu adrese stanovanja.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je prema opštim aktima tuženog bio dužan da poslodavcu prijavi tačnu adresu prebivališta i promenu adrese prebivališta, što je propustio da učini, a postupak otkaza ugovora o radu je zakonito sproveden, pa je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu odbijen.

Revizijske navode kojima se opisno ukazuje da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se prema članu 407. ZPP revizija ne može izjaviti zbog pomenute bitne povrede odredaba parničnog postupka, ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Neosnovano se revizijom ističe da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Nižestepenim presudama su pravilno primenjene odredbe članova 15. tačaka 1-3, 175. tačke 4, 179. stava 2. tačke 5) i 180. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...75/14), kao i odredbe člana 137. stava 1. tačke 28) Kolektivnog ugovora kod tuženog. Pomenutim članom 137. stavom 1. tačkom 28) Kolektivnog ugovora kod tuženog propisano je da je povreda radne obaveze, koja za posledicu ima otkaz ugovora o radu, kada zaposleni svojom krivicom ne prijavi promenu adrese stanovanja. Tužilac je tuženom, kao poslodavcu, prijavio kao adresu stanovanja ulicu ... br. ... u ..., iako nikada nije stanovao na toj adresi, već u ulici ... br. ... u ... . Tuženi je utvrdio da tužilac ne stanuje na prijavljenoj adresi tako što telegram tuženog tužilac nije primio na toj adresi, već ga je primio na adresi ul. ... br. ... u ..., i tako što je komisija tuženog izlaskom na lice mesta i razgovorom sa vlasnikom kuće u ulici ... br. ... u ... utvrdila da tužilac ne stanuje na toj adresi. Tuženi je sproveo postupak otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonskim odredbama iz članova 179. stava 2. tačke 5) i 180. Zakona o radu. Shodno navedenom, ne postoje ni materijalni, ni procesni razlozi zbog kojih bi rešenje o otkazu ugovora o radu od 01.02.2016. godine bilo poništeno. Revizijom se neosnovano ističe da je tuženi imao obavezu da u postupku otkaza ugovora o radu upozori i pouči tužioca da ima pravo na stručnu pomoć advokata jer takva obaveza tuženog, kao poslodavca, nije propisana zakonom. Zakonom o prebivalištu i boravištu ("Službeni glasnik RS", br. 87/11) uređeni su prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, prijavljivanje i odjavljivanje boravišta, prijavljivanje privremenog boravka u inostranstvu, nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pa suprotno neosnovanim revizijskim navodima, tuženi, kao poslodavac, u postupku otkaza ugovora o radu nije imao zakonsku obavezu da utvrđuje faktičko prebivalšte tužioca prema odredbama navedenog zakona. Članom 18. stavom 1. Zakona prebivalištu i boravištu data je mogućnost tuženom da putem nadležnog organa proveri da li tužilac stanuje na adresi navedenoj u ličnoj karti, ali to ne znači da je to jedini zakonit način da tuženi utvrdi stvarno prebivalište tužioca. Tuženi je dužan da do stepena izvesnosti utvrdi činjenice o povredi radne obaveze zaposlenog na način koji ne ugrožava osnovna ljudska prava i prava radnika, kako je u ovom slučaju i učinio.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić