.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2269/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Borislav Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1038/2019 od 01.04.2019. godine, u sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1038/2019 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1038/2019 od 01.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 706/2018 od 12.02.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od septembra 2015. godine do februara 2018. godine, sa zateznom kamatom navedenom u izreci i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.975,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tužioca u delu za isplatu zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od presuđenja do izvršnosti presude.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1038/2019 od 01.04.2019. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi blagovremeno izjavio reviziju iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženom. Iz činjeničnog utvrđenja nižestepenih sudova proizlazi da naknada za ishranu i naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora nisu sadržane u zaradi tužioca.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom podnetom 16.08.2018. godine, tužilac je tražio isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u ukupnom iznosu od 256.000,00 dinara. Podneskom od 07.12.2018. godine tužilac je snizio tužbeni zahtev i predmetnu naknadu zatražio u ukupnom iznosu od 372.739,55 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
