Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Karlović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/16 od 02.12.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/16 od 02.12.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 992/16 od 02.12.2016. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 br. 9/15 od 26.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime jednokratne novčane naknade u visini zarade tokom otkaznog roka od šest meseci isplati iznos od 1.715.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2011. godine kao dana izvršenog veštačenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da tuženi Republičkom fondu PIO, Filijala Aranđelovac uplati obavezne socijalne doprinose za period oktobar 2009. godine zaključno sa martom 2010. godin prema obračunu Republičkog fonda PIO Filijala Aranđelovac, na ime tužilje. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 824.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 992/16 od 02.12.2016. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 br. 9/15 od 26.10.2015. godine u stavovima jedan i dva izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

U odgovoru na reviziju, tužena predlaže da se revizija odbaci, troškove je opredeljeno tražila.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse niti novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.

U pobijanim odlukama izražen je pravni stav da nije ispunjen uslov za isplatu jednokratne novčane naknade tužilji iz člana 13. tačka 13. Aneksa ugovora o radu (od 08.07.2008. godine) i pripadajućih doprinosa, jer je tužilja nedolazeći na rad bez opravdanih razloga po isteku godišnjeg odmora svojim ponašanjem prouzrokovala donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, zbog čega uslov koji je bio propisan za isplatu potraživane naknade nije ostvaren, jer je njegovo neostvarenje prouzrokovala tužilja svojim ponašanjem, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za isplatu potraživane naknade, a koji stav nižestepenih sudova ne odstupa od sudske prakse i izraženog stava Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužilju.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ZPP – („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je sudu dana 31.12.2009. godine.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora od 1.715.400,00 dinara (u deviznoj protivvrednosti od 17.906,00 evra), očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod tri.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić