U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Vukašinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, ... DOO iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Riđić Đurić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2169/17 od 29.09.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 2169/17 od 31.10.2017. godine, na sednici održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2169/17 od 29.09.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 2169/17 od 31.10.2017. godine, u delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što se ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Boru P1 308/15 od 27.03.2017. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 1.100.000,00 dinara i po osnovu duševnih patnji zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.03.2017. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, i tako što se obavezuje tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 355.400,00 dinara.

U preostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 45.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P1 308/15 od 27.03.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 1.100.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha iznos od 1.000.000,00 dinara, po osnovu duševnih patnji zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 1.200.000,00 dinara i po osnovu duševnih patnji usled naruženosti iznos od 1.300.000,00 dinara, sve iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.03.2017. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate, Republika Srbija dok je višak tužbenog zahteva preko dosuđenih iznosa, a do traženih 1.500.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 1.200.000,00 dinara po osnovu pretrpljenog straha, 2.000.000,00 dinara po osnovu duševnih patnji zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i 2.500.000,00 dinara po osnovu duševnih patnji zbog naruženosti sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 573.771,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2169/17 od 29.09.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 2169/17 od 31.10.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 600.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 400.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih patnji zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 800.000,00 dinara i na ime duševnih patnji zbog naruženosti iznos od 1.000.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.03.2017. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je zahtev tužioca od dosuđenih iznosa i to: za pretrpljene fizičke bolove do iznosa od 1.100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do iznosa od 1.000.000,00 dinara, za pretrpljene duševne patnje zbog umanjenja opšte životne aktivnosti do iznosa od 1.200.000,00 dinara i za pretrpljene duševne patnje zbog naruženosti do iznosa od 1.300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 330.981,00 dinar dok je deo zahteva preko dosuđenog iznosa do iznosa od 573.771,00 dinara odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i zbog odluke o troškovima parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana, a delimično neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog i radio je na poslovima kv bravar u VV. Tužilac je pretrpeo povredu na radu dana 11.05.2014. godine prilikom montaže hidroseta tercijalne drobilice kada je usled popuštanja osovine sa navojem došlo do klizanja hidroseta sa dizalice na jednu stranu koji mu je priklještio obe noge usled čega je zadobio tešku telesnu povredu. Smešten je u bolnicu u ..., a kasnije na Kliniku za ... i na .... u ... gde je imao veći broj operativnih zahvata i presađivanje mišića i tkiva, a ukupno je lečen u trajanju od oko osam meseci. Od šestog meseca nakon povređivanja nosi spoljašnje fiksatore i kreće se uz pomoć štaka bez oslonca na desnu nogu. O zadobijenoj povredi sačinjen je izveštaj o povredi na radu od 14.05.2014. godine. Veštačenjem od strane veštaka za oblast mašinske tehnike na okolnost postojanja doprinosa tužioca povredi utvrđeno je da tužilac ne snosi odgovornost za nastalu štetu niti ima njegovog doprinosa nastaloj šteti. Medicinskim veštačenjem je utvrđeno da se povreda tužioca ogleda u vidu otvorenog preloma obe potkolenice, s tim da je na levoj potkolenici postojao prelom obe kosti, na desnoj potkolenici otvoreni prelom i to višekomadni obe kosti potkolenice sa prekidom krvnih sudova i sa masivnim defektom kože, potkožnih mekih tkiva i velikog dela golenjačne kosti koja povreda se kvalifikuje kao teška telesna povreda, a u vreme nastanka je predstavljala tešku telesnu povredu opasnu po život. Zbog zadobijanja povrede tužilac je u trenutku povređivanja i za sve vreme do ukazivanja pomoći od strane hitne pomoći trpeo fizičke bolove najjačeg inteziteta, a nadalje i stalne fizičke bolove jakog inteziteta u trajanju od oko nedelju dana posle operativnih intervencija u okviru prvog bolničkog lečenja na ... u ..., stalne fizičke bolove jakog inteziteta više dana posle svake naredne operacije u ukupnom trajanju još oko tri nedelje, fizičke bolove srednjeg inteziteta uz vrlo često pojačavanje i do jakog stepena posle svake operativne intervencije u ukupnom trajanju od oko dva meseca, a fizičke bolove lakog inteziteta u ukupnom trajanju od oko četiri meseca. Osim stalnih fizičkih bolova u periodu od dve godine i devet meseci tužilac je trpeo i povremene fizičke bolove naročito u periodim kućnog lečenja i oporavka najčešće lakog, povremeno do srednjeg inteziteta nastale kao posledica procesa zarastanja preloma i ozdravljenja operativnih rana. Fizičke bolove navedenih karakteristika tužilac trpi i danas i trpeće ih do kraja aktivnog lečenja ali i u budućnosti. S obzirom da lečenje tužioca još uvek traje, da hoda uz pomoć para potpazušnih štaka bez oslonca na desnu nogu, da su mu mišići presađeni sa leve na desnu potkolenicu u anatomskom pogledu vrlo verovatno nefunkcionalni, a proces zarastanja i popunjavanja velikog koštanog defekta na desnoj potkolenici još uvek traje i da se ne može znati za sada da li će biti razlike u dužini leve i desne noge, skoro izvesno je da tužilac neće moći stabilno i bezbedno da se kreće bez ortopedskog pomagala, a da će mu kretanje biti usporeno i vremenski vrlo ograničeno pa neće moći da obavlja aktivnosti koje zahtevaju drugo hodanje, trčanje i skakanje, čučanje ili slično, vrlo otežano i vrlo vremenski ograničeno će moći da se kreće po neravnomernom terenu, usponu i stepeništu i neće moći da obavlja istovremeni rad rukama i kretanje na dužoj relaciji, te pod uslovom da se aktivno lečenje tužioca okonča bez dodatnih težih anatomskih i funkcionalnih posledica procenjeno je da je opšta životna aktivnosti tužioca trajno umanjena u početnom delu visokog stepena oko 60%. Veštačenjem je takođe utvrđen intenzitet i dužina trajanja pretrpljenog straha kod tužioca kao i trajno umanjenje estetskog izgleda tužioca u visokom stepenu , što je sve bliže opisano u nižestepenim odlukama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da postoji odgovornost tužene za štetu koju je pretrpeo tužilac i da ista odgovara za tu štetu shodno odredbama člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud je u skladu sa odredbom člana 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...75/14) i odredbom člana 154. stav 1., u vezi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu u dosuđenim iznosima za svaki vid nematerijalne štete. Međutim, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio odredbu člana 200. ZOO kada je odmerio i dosudio iznose po pojedinim vidovima nematerijalne štete, te je preinačio prvostepenu presudu dosuđujući iznose kao u izreci drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za više od dosuđenih iznosa na ime pretrpljenih fizičkih bolova i duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti.

Tuženi je odgovoran za štetu koju je pretrpeo tužilac shodno odredbama člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima i odredbi člana 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...75/14). U konkretnom slučaju, tužilac je ispunjavajući svoje radne zadatke pretrpeo teške telesne povrede. Dakle, obavljajući opasnu delatnost tužilac se povredio i ovom povređivanju nije ničim doprineo niti ga je mogao u takvim uslovima sprečiti. U navedenom se ogleda urzočnoposledična veza između opasne delatnosti i rukovanja opasnom stvari nastale štete pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da tužiocu naknadi štetu.

Visina štete za pretrpljene fizičke bolove i pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti u iznosima od 1.100.000,00 dinara i 1.200.000,00 dinara, pravilno je odmerena od strane prvostepenog suda u skladu sa članom 200. ZOO u vezi sa članom 232. ZPP suprotno zaključku drugostepenog suda. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno intezitet i trajanje fizičkih bolova, kao i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i procenta umanjenja, opravdavaju dosuđivanje pravične naknade u iznosima dosuđenim prvostepenom presudom. Pri tome je ovaj sud vodio računa o tome da naknada bude adekvatna značaju povređenog dobra, cilju kome služi, te prirodi i društvenoj svrsi obeštećenja.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, odlučujući o naknadi nematerijalne štete za pretrpljeni strah i za duševne bolove zbog naruženosti, drugostepeni sud, imajući u vidu utvrđeni intenzitet i trajanje straha i stepen estetskog naruženja, pravilno preinačio prvostepenu presudu i dosudio odgovarajuće iznose za ove vidove štete i to iznos od 400.000,00 dinara za pretrpljeni strah i iznos od 1.000.000,00 dinara za estetsku naruženost, dok je preko dosuđenih, a do traženih iznosa pravilno odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, jer se dosuđenim iznosom tužiocu pruža odgovarajuća satisfakcija za štetu koju je pretrpeo, a sa druge strane dosuđeni iznos ne vodi ostvarivanju lukrativnih ciljeva što je u skladu sa principom pravičnosti koji se primenjuje.

Iz napred navedenih razloga, u delu odluke o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti revizija tužioca je uvažena i drugostepena presuda preinačena, dok je u ostalom delu revizija odbijena kao neosnovana i odlučeno kao u stavu prvom i drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Preinačena je i odluka o troškovima prvostepenog postupka shodno uspehu tužioca te su tužiocu shodno članu 153. stav 2. ZPP i 154. u vezi sa članom 165. dosuđeni troškovi: za sastav tužbe i jednog obrazloženog podneska iznos od po 22.500,00 dinara, za zastupanje na sedam održanih ročišta od strane advokata iznos od po 24.000,00 dinara, za zastupanje na jednom neodržanom ročištu iznos od 12.750,00 dinara, na ime takse na tužbu iznos od 84.800,00 dinara kao i takse na odluku iznos od 21.920,00 dinara, na ime medicinskog veštačenja 22.930,00 dinara, što ukupno iznosi 355.400,00 dinara shodno primeni važeće AT i TT u vreme presuđenja.

Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u visini od 45.000,00 dinara koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 45.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12) kao i troškove sudske takse za reviziju u iznosu od 43.840,00 dinara prema Tarifnom broj 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br.28/94...106/15) i sudske takse za odluku po reviziji u iznosu od 65.740,00 dinara prema Tarifnom broju 2. iste tarife.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić