U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …-…, čiji je punomoćnik Lazar Lapadat, advokat iz …, protiv tuženog BB AD … iz …, čiji je punomoćnik Branko Dimić, advokat iz …, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1592/18 od 11.05.2018. godine, u sednici održanoj dana 19.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1592/18 od 11.05.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2187/15 od 29.01.2018. godine stavom prvim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj SKP …/…-… od 16.06.2015. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i svih pratećih aneksa ugovora o radu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na poslove … … …, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž 1592/18 od 11.05.2018. godine odbio je žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2187/15 od 29.01.2018. godine.

Protiv presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava iz svih razloga propisanih odredbom člana 407. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, u radnom odnosu kod tuženog na poslovima … … u …, ugovorom o radu broj … od 01.09.2002. godine i aneksom ugovora broj … … od 12.02.2011. godine ove poslove obavljao je u … u … sektoru. Upozorenjem o postojanju razloga za otkaz broj SKP-…/… od 28.05.2015. godine tuženi je upozorio tužioca da je svojim postupanjem u periodu od 16.03. do 31.03.2015. godine učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu - nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, na koje se tužilac izjasnio 02.06.2015. godine. Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu broj SKP-…/…-… od 16.06.2015. godine tužiocu je na radnom mestu … … … u … sektoru otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima, a zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu usled nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, te da mu prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja. U obrazloženju ovog rešenja poslodavac je naveo da je zaposleni svojim ponašanjem, odnosom prema izvršavanju radnih obaveza povredio pravila čija povreda predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu. Prema Informaciji o statusu objekta … u akvatoriji sidrišta … broj …/… od 31.03.2015. godine utvrđeno je da je zamenik direktora za saobraćajne poslove VV, izvršnom direktoru podneo izveštaj o nestanku barže, izvršni direktor o tome obavestio i MUP PU … . Iz sadržine Informacije o nestanku barže KI …/… od 31.03.2015. godine utvrđeno je da je o nestanku barže izvršni direktor obavestio i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture. Prema sadržini službene beleške sa sastanka od 01.04.2015. godine … sektora i zapisnika sa sastanka ovog sektora od 02.04.2015. godine tema sastanaka je bila nestanak barže, da je tužilac bio prisutan, a pregledom skica za period od 01.10.2014. do 31.03.2015. godine utvrđeno da su … … bili tužilac i zaposleni GG. Iz priloženih skica utvrđuje se da je barža poslednji put prikazana na sidrištu 13.10.2014. godine kada je na dužnosti bio GG koji je 16.10.2014. godine predao dužnost tužiocu; na skici od 20.10.2014. godine koju je izradio tužilac nema barže bez objašnjenja zašto nije ucrtana i gde se nalazi. Objekat … u dostavljenim skicama sidrišta prikazuje se do skice sidrišta u … sa danom 30.03.2015. godine koju je uradio tužilac, a 31.03.2015. u skici sidrišta u … koju je takođe uradio tužilac nema ovog objekta bez objašnjenja zašto nije ucrtan kao i gde se nalazi. U spornom periodu zamenik direktora … sektora za poslove saobraćaja bio je VV, kao i jedan od pretpostavljenih tužiocu, a na poslovima … … radili su tužilac i GG, a zbog nedostatka izvršilaca na terenu bili su uposleni i na dodatnim poslovima koji su se odnosili na utovar i istovar u luci …, na pranju i čišćenju objekata i nisu uvek imali brod na raspolaganju kojim bi mogli da izvrše obilazak sidrišta. Tada su to radili putem dvogleda sa šlepa na kome su bili ukrcani na sidrištu, koji je bio uz obalu, jer brodovi za obilazak nisu bili dostupni usled kvarova, nedostatka ljudstva, goriva i sl. Primopredaja objekta izvršena je zajedničkim obilaskom dva dežurna kapetana sidrišta, koji su crtali skicu i prosledili je direkciji, a po nekada su to radili tužilac i GG, jer su zbog potrebe posla bili angažovani na drugim poslovima (čišćenje, pranje, utovar, istovar i sl.). Po nalogu tuženog tužilac je sa još dva zaposlena radio na ispumpavanju vode iz barže, a kada su barže nestale prekinuo je obavljanje ovog posla i krenuo da traži spornu nestalu baržu iz sidrišta. Radilo se o baržama koje su bile registrovane, ali izbačene iz saobraćaja jer nisu bile u funkciji; voda se ispumpavala iz ovih barži da one ne bi potonule, kako bi tuženi mogao da ih proda.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni suda nalazi da je pravilno shvatanje nižestepenih sudova da je pobijano rešenje nezakonito i da je tužbeni zahtev tužioca koji je predmet revizijskog odlučivanja, osnovan i da nisu postojali opravdani razlozi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/2005 ... 75/14), jer je tuženi nepravilno utvrdio postojanje nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza od strane tužioca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze dok je odredbom člana 137. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 12.01.2015. godine i odredbom člana 133. Pravilnika o radu tuženog od 22.04.2014. godine predviđeno je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze - neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih naloga neposrednog rukovodioca.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da tužilac nije nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze i da nema njegove krivice za nestanak barže, obzirom da je nestanak barže i stanje na sidrištu na kome je tužilac radio kod tuženog uzrokovano kako nedostatkom sredstava tako i nedostatkom potrebnog broja izvršilaca za rad na terenu. I po stanovištu ovoga suda tužilac ne može biti odgovoran za loše stanje na sidrištu u dane 28. i 29.03.2015. godine, obzirom da tužilac nije bio u mogućnosti da svakodnevno obilazi barže, kao i sidrište kako je to tokom postupka nesumnjivo utvrđeno, jer nije uvek vršio faktičku primopredaju sidrišta i što je skicu sidrišta primao od drugog …, a verodostojnost skice se nije prethodno proveravala. Tužilac je bio onemogućen u vršenju poverenih poslova iz delokruga … … iz razloga što je zbog nedostatka ljudstva bio angažovan i na drugim poslovima (utovaru, istovaru, čišćenju i sl), što je poslodavac kao organizator procesa rada znao i morao znati, pa je njegova obaveza bila da tužiocu kao zaposlenom omogući obavljanje poverenih poslova uz upotrebu potrebnih sredstava kao i potrebnog broja izvršilaca. Na tuženom kao poslodavcu bila je obaveza da dokaže da je on tužiocu kao zaposlenom stavio na raspolaganje sva sredstva za rad i potreban broj izvršilaca kako bi on mogao nesmetano da obavlja poverene poslove iz delokruga njegovog rada i opisa poslova radnog mesta koji su mu bili povereni od strane tuženog kao poslodavc, a primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP. To tuženi kao poslodavac u ovom slučaju nije dokazao, pa s obzirom na utvrđeno činjenično stanje sledi zaključak da tužilac nije svojom krivicom učinio povrede radne obaveze koje mu se stavljaju na teret što pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca čini nezakonitim.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode revizije posebno navode kojima se ukazuje da je tužilac tuženog dovodio u zabludu zbog neobilaska sidrišta i lažnog dostavljanja skica u kome je upisano stanje koje nije odgovaralo stanju na terenu, ali Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ovim navodima pravilnost i zakonitost pobijane odluke ne dovodi u sumnju, te je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

S`obzirom na uspeh tuženog u postupku po reviziji, odbijen je zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, primenom člana 153. i 154. u vezi člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić