Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda – Gradska uprava Grada Beograda – Služba načelnika Gradske uprave, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 69/19 od 08.03.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž1 69/19 od 08.03.2019. godine i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3338/18 od 04.12.2018. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3338/18 od 04.12.2018. godine, stavom prvim izreke, Prvi osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Upravnom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 69/19 od 08.03.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na poslovima ..., ... za matično područje ... . Rešenjem tužene broj 116-1/14 od 08.08.2014. godine, tužilac je proglašen odgovornim za teže povrede radnih obaveza i izrečena mu je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Tužilac je osporio zakonitost ovog rešenja, tako što je u zakonskom roku uložio prigovor, koji je od strane načelnika Gradske uprave Grada Beograda odbijen kao neosnovan rešenjem od 03.09.2014. godine. Tužbom u ovoj parnici tužilac je tražio da se poništi kao nezakonito navedeno rešenje od 08.08.2014. godine i da ga tuženi vrati na rad. Prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje kojim se oglasio nenadležnim, uz nalog da se predmet dostavi Upravnom sudu na nadležnost, pozivajući se na odredbu člana 1. ZPP, člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova i odredbe člana 14. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Drugostepeni sud je našao da je odluka prvostepenog suda pravilna, imajući u vidu odredbe člana 2. i 140. Zakona o državnim službenicima i člana 11, 15. i 20. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih i postavljenih lica u gradskoj upravi. Po oceni drugostepenog suda, pravilno se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim, jer se u konkretnom slučaju radi o tužiocu koji je državni službenik (na koga se primenjuje Zakon o državnim službenicima), koji je iskoristio pravo na žalbu, a da kao nezadovoljna strana iz upravnog postupka može pokrenuti upravni spor, jer je rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa, upravni akt. Sud je naveo da o svim razlozima iz kojih je podneta tužba, odnosno o svim razlozima zbog kojih tužilac osporava pravilnost rešenja donetih u postupku ocene njegove disciplinske odgovornosti i prestanka radnog odnosa raspravljaće se pred Upravnim sudom.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, koja uvek postoji ako sud odbije da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.

Odredbom člana 189. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br.79/2005...99/14), propisano je da se odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.

Prema odredbi člana 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br.48/91...39/2013) – koji je važio u spornom periodu, predviđeno je da se zaposleni, ukoliko nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.116/08...101/13 ), propisano je da je osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je poništaj rešenja o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa, koje je doneo tuženi, u sprovedenom disciplinskom postupku. Imajući u vidu da je u pitanju radna sredina na koju se prema odredbi člana 189. Zakona o državnim službenicima i dalje primenjuju odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, pogrešno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu nadležni za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Naime, prema sadržini navedenih normi za odlučivanje o zakonitosti osporenih rešenja nadležan je sud opšte nadležnosti, sve do donošenja posebnog zakona (Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, primenjuje se od 01.12.2016. godine).

Iz navedenih razloga, primenom člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci, a sudovi će u ponovnom postupku otkloniti povredu na koju je uzkazano, imajući u vidu date primedbe u ovom rešenju, te pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o zahtevu tužioca u ovoj parnici.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić