U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Branković, advokat iz ..., protiv tuženog Društva za privatno obezbeđenje „G4S Secure Solutions“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Marko Repić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4503/21 od 17.01.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4503/21 od 17.01.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2079/17 od 26.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi rešenje tuženog broj ../17 od 08.05.2017. godine, kao nezakonito, kao i da obaveže tuženog da tužioca vrati na posao i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada počev od 22.05.2017. godine do dana povratka na posao. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime nužnih tršokova parničnog postupka isplati iznos od 247.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4503/21 od 17.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 01.04.2005. godine do 22.05.2017. godine. Pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio obaveštenje o ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada od 08.05.2017. godine u kome su kao razlozi za premeštaj na druge poslove navedene mere rešavanja viška zaposlenih i kojim se tužiocu nudi radno mesto službenika obezbeđenja – smenski u sektoru fizičkog obezbeđenja. Tužilac nije prihvatio ponudu i nije potpisao aneks, nakon čega je doneto osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 08.05.2017. godine. Tim rešenjem je konstatovano da tužiocu zaposlenom na poslovima ... u ogranku ... prestaje radni odnos 22.05.2017. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom i utvrđeno mu je pravo na isplatu otpremnine u visini od 334.051,12 dinara, koja je tužiocu i isplaćena. Odlukom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.04.2017. godine ukinuto je radno mesto „... ogranka ...“, kao i u ogranku ..., a zbog reorganizacije. U obrazloženju je navedeno da je odluka doneta u cilju poboljšanja i organizacije procesa rada. Odlukom broj 27/17 od 20.04.2017. godine koju je potpisao generalni direktor tuženog odlučeno je da se Izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.11.2016. godine, zavedena pod brojem 26/17 od 20.04.2017. godine objavi na oglasnoj tabli poslodavca 20.04.2017. godine i da će nakon isteka 8 dana od objavljivanja izmena pravilnik stupiti na snagu. Navedeni akt je sa oglasne table skinut 03.05.2017. godine. Odlukom o utvrđivanju i rešavanju viška zaposlenih broj 34/17 od 08.05.2017. godine, u tački 1 utvrđeno je da u skladu sa Odlukom o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 25/17 od 20.04.2017. godine kod poslodavca prestaje potreba za radom na radnom mestu „... u ogranku ...“ i za još četiri radna mesta i da će zaposlenima angažovanim na poslovima iz tačke 1 odluke biti otkazan ugovor o radu donošenjem rešenja o otkazu. U stavu 3. je navedeno da ne postoji obaveza donošenja programa rešavanja viška zaposlenih u skladu sa članom 153. Zakona o radu imajući u vidu da tuženi upošljava 2316 zaposlenih na neodređeno vreme. Tuženi nije zaposlio novo lice na poslovima koje je tužilac obavljao do otkaza.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca. Po nalaženju nižestepenih sudova osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito imajući u vidu da je radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ukinuto Izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.11.2016. godine, da je kao mera rešavanja viška zaposlenih tužiocu ponuđeno radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, koje tužilac nije prihvatio, kao i da tuženi nije zaposlio novo lice za obavanje poslova koje je tužilac obavljao do otkaza. Pored toga, tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, a tužiocu je isplaćena otpremnina iz člana 158. Zakona o radu. Kod izloženog, neosnovan je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, kao i za vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog tužiocu, zaposlenom na poslovima ... u ogranku ... otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog uz isplatu otpremnine.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 13/17) je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla kada se taj posao ukida ili je došlo do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. U konkretnom slučaju radno mesto tužioca ... u ogranku ... ukinuto je donošenjem Odluke o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.04.2017. godine. Navedena odluka istakunuta je na oglasnu tablu 20.04.2017. godine i stupila je na snagu istekom osam dana od objavljivanja. Odlukom o utvrđivanja i rešavanju viška zaposlenih od 08.05.2017. godine utvrđeno je da je kod tuženog prestala potreba između ostalih i za radnom na radnom mestu ... u ogranku ... . Dakle, tuženi je promenu koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazao kroz navedenu Izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji kojom je ukunuto radno mesto tužioca, nakon čega je došlo do prestanka potrebe za njegovim radom u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Kod izloženog, te kako je tužiocu kao mera rešavanja viška zaposlenih ponuđen premeštaj na druge poslove koji odgovarju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, što tužilac nije prihvatio, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, imajući u vidu i da je tužiocu isplaćena otpremnina predviđena članom 158. Zakona o radu. Imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za vraćanje na rad, pravilno su nižestepeni sudovi odbili i tužbeni zahtev za vraćanje na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz izloženih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova je opšti akt pa njegova zakonitost, suprotno navodima revizije ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Naime, sud je jedino ovlašćen da u oceni zakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenog ceni da li je postupak rešavanja radno – pravnog stausa zaposlenih koji su proglašeni za višak sproveden u skladu sa zakonom i da li su pritom poštovana sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po tom osnovu.

Navodima da se poslovi koje je tužilac obavljao i dalje obavljaju kod tuženog revizija ponavlja navode isticane u žalbi protiv prvostepene presude koji su bez uticaja upravo iz razloga koje daje drugostepeni sud i odnose se na to da poslodavac samostalno i prema svojim potrebama određuje način i organizaciju procesa rada i obavljanje poslova, a da u konkretnom slučaju, što je od značaja za zakonitost osporenog rešenja tuženi nije zasnovao radni odnos sa drugim licem za obavljanje poslova koje je tužilac obavljao.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić