Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... i 18/20, u daljem tekstu ZPP) i odlučio da je revizija tuženog osnovana.

Pobijana presuda je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... i 18/2020, u daljem teksu ZPP) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revident ukazuje nije zakonom predviđen razlog za izjavljivanje revizije, po odredbi člana 407. ZPP. Drugostepena presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda i razloge koje je drugostepeni sud uzeo u obzir kada je delom potvrdio, delom preinačio prvostepenu presudu te nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu broj .. od 01.09.2017. godine, na određeno vreme, prema kom je izabrana u zvanje saradnik u nastavi na period od 1 godine. Prema odredbama ugovora zasnovala je radni odnos radi obavljanja poslova i zadataka saradnik u nastavi u sedištu poslodavca u skladu sa važećim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Odredbom člana 5. Pravilnika o sistematizaciji tuženog određeni su poslovi saradnika, ali i da učestvuje u drugim oblicima rada u vezi sa ostvarivanjem delatnosti fakulteta i univerziteta. Kod tuženog su pod brojem .. sačinjena dva Aneksa ugovora o radu 01.11.2017. godine, kojima je regulisano da će neto zarada tužilje iznositi 30.000,00 dinara, i da se radni odnos tužilje zasniva na određeno vreme u trajanju od 3 meseca, do 31.01.2018. godine. Uz te anekse je tuženi izradio obaveštenje u kom je navedeno i da o ponuđenom aneksu tužilja treba da se izjasni u roku od 8 radnih dana od dostavljanja i da, ukoliko ne potpiše aneks ugovora o radu, može da joj se otkaže ugovor o radu u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Tužilja nije potpisala navedeni Aneks ugovora o radu. Prvostepeni sud je poništio Aneks ugovora o radu od 01.11.2017. godine broj .. kao nezakonit, nalazeći da sporni aneksi nisu zasnovani na stvarnim razlozima koji su izazivali potrebu umanjenja zarade i skraćenja radnog odnosa, i da su nezakoniti. Obrazlaže da zbog toga zaposleni koji nije prihvatio neobrazloženu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu ne može trpeti štetne posledice u vidu prestanka radnog odnosa u smislu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu.

Drugostepeni sud, pravilno, preinačuje prvostepenu presudu i odbija zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu nalazeći da aneks koga tužilja nije potpisala nije stupio na pravnu snagu i ne može se poništavati u sudskom postupku. Prema odredbi člana 72. Zakona o radu zaposleni koji odbije ponudu Aneksa ugovora u ostavljenom roku zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. istog zakona osporava zakonitost aneksa ugovora. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku i iz pismenog obaveštenja kojim mu se nudi aneks ugovora. Iz ovih odredaba proizilazi da zaposleni osporavanjem zakonitosti ponuđenog aneksa osporava postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, ukoliko je to razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu.

Međutim, u konkretnom slučaju, prema utvrđenim činjenicama, tuženi je 15.01.2018. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zbog povrede radne obaveze, na osnovu odredaba člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, člana 7a. stav 1. tačka 1., 2. i 7. Ugovora o radu i člna 88. stav 1. tačka 1., 2. i 7. Pravilnika o radu broj .. od 26.09.2014. godine, po kojem tužilji prestaje radni odnos dana 15.01.2018. godine. U obrazloženju rešenja navedeno je da se povreda radne obaveze ogleda u nesavesnom i nemarnom izvršavanju radne obaveze od strane zaposlenog, to jest neizvršavanju usmenih i pismenih zadataka izdatih od strane neposrednih rukovodilaca, što je navedeno u prijavi povrede radne obaveze. Tuženi je 26.12.2017. godine tužilji dostavio prijavu povrede radne obveze – nepoštovanja radne discipline od 25.12.2017. godine, u kojoj je za opis povrede navedeno da je usmeni nalog izdat od strane doc. dr. BB 06.12.2017. godine da se šalju dnevni izveštaji o izvršenim radnim zadacima i poslovima, da je tužilji poslat mejl 04.12.2017. godine radi izrade aplikacije za takmičenje „Fimeks nagrađuje znanje“ koja počinje 15.01.2018. godine, ali da aplikacija nije uređena, da je tužilji ponuđen aneks ugovora o radu sa obaveštenjem i da aneks nije potpisan, da je krivica zaposlenog za učinjenu povredu, između ostalog ignorisanjem naloga, sa kvalifikacijom: povreda radne obaveze saglasno članu 7a. stav 1. tačka 1., 2. i 7. Ugovora o radu, povreda radne obaveze saglasno članu 88. stav 1. tačka 1., 2. i 7. Pravilnika o radu broj .. od 26.09.2014. godine i člana 179. Zakona o radu, te povreda člana 3. stav 1. Kodeksa oblačenja i ponašanja zaposlenih na fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu broj .. od 12.03.2015. godine. Tužilja je negirala navode iz upozorenja u izjavi od 29.12.2018. godine. Prvostepeni sud je utvrdio da je tokom školske godine 2017/2018 postojala obaveza asistenata, među kojima je i tužilja, kao i ostalih saradnika u nastavi, za dostavljanje dnevnih izveštaja o radu, koji nalog je dao njihov neposredni rukovodilac prodekan i šef katedre prof. dr BB, da je drugi asistent, VV dostavljao dnevni izveštaj o radu, a da tužilja nije, čime je po nalaženju prvostepenog suda počinila povredu radne obaveze koja je stavljena na teret. Dalje, prvostepeni sud zaključuje da tužilja nije sačinila aplikaciju za potrebe kviza „Fimeks nagrađuje znanje“ iako je u opisu poslova asistenta imala obavezu da učestvuje u drugim oblicima rada u vezi sa ostvarivanjem delatnosti fakulteta i univerziteta, u okviru čega je dobila zadatak da sačini aplikaciju. Zadnji rok za izradu aplikacije je 15.01. kao datum početka takmičenja. Tužilja je dobila usmeni nalog od strane pretpostavljenih, a zatim i pisani podsetnik za postupanje po nalogu u vidu e-mail prepiske u kojoj je dobila i detaljno uputstvo kako aplikacija treba da izgleda i koji je zadnji rok za izradu aplikacije (15.01. kao datum početka takmičenja), a da tužilja do kraja roka nije izradila traženu aplikaciju. To su razlozi prema kojima je prvostepeni sud zaključio da je rešenje o otkazu zakonito, jer je tužilja svojom krivicom povredila radnu obavezu propisanu članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, odnosno nije izvršila radni zadatak iz opisa poslova saradnika, da učestvuje u drugim oblicima rada u vezi sa ostvarivanjem delatnosti fakulteta i univerziteta i da nije postupala po usmenom nalogu svog neposrednog rukovodioca da dostvi dnevni izveštaj o izvršenim zadacima i poslovima.

Drugostepeni sud prihvata za pravilne razloge prvostepenog suda na osnovu kojih je zakonito rešenje o otkazu ugovora o radu.

Navodima revizije tužilja osporava utvrđeno činjenično stanje o tome da je dobila usmeni nalog za dostavljanje dnevnih izveštaja o radu. Međutim, ti navodi tiču se činjeničnog stanja na kome je zasnovana drugostepena odluka u delu u kom se potvrđuje prvostepena presuda o odbijanju tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. U tom delu revizijom se pravnosnažna presuda ne može pobijati zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, prema odredbama člana 407. ZPP. Dalje, revident osporava osnovanost razloga za otkaz ugovora o radu kod činjenice da takva obaveza nije predviđena pismeno, Pravilnikom o sistematizaciji kod tuženog, ugovorom o radu ili drugim aktom. S tim u vezi poziva se na iskaze svedoka prema kojima su u okviru fakulteta katedre različite organizovane, pa nije na svim katedrama pravilo u pogledu dostavljanja dnevnih izveštaja. Međutim, revizijski sud deli stav drugostepenog suda da nalog neposrednog rukovodioca nije morao biti dat u pisanoj formi. Prema utvrđenim činjenicama, organizacija rada na katedri na kojoj je tužilja radila, obuhvatao je i dostavljanje dnevnih izveštaja od strane asistenata, odnosno saradnika, pa to jeste sastavni deo radnih obaveza i tužilje, prema kojima, kako je utvrđeno ona nije postupala. S obzirom na takvu organizaciju rada, nema sumnje da je ta povreda radne obaveze od strane tužilje takve prirode da tužilji kao zaposlenoj treba da prestane radni odnos, odnosno da ova povreda radne obaveze predstavlja ozbiljnu povredu zbog koje je opravdano izricanje prestanka radnog odnosa. Kod takvog zaključka ispunjeni su uslovi iz odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu krivicom tužilje kao zaposlene, te je iz ovog razloga tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu pravilno odbijen, a revizija tužilje neosnovana.

Kod ispunjenosti tog razloga za otkaz ugovora o radu bez značaja su navodi o nezakonitosti aneksa ugovora o radu, i razloga otkaza koji se tiču nepostupanja po nalogu za izradu aplikacije za takmičenje od strane tužilje.

Prema iznetom je doneta odluka kao u izreci, po odredbi člana 414. ZPP.

Odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka tužilji, jer sa revizijom nije uspela i tuženom za sastav odgovora na reviziju jer isti nije bio potreban radi vođenja postupka po reviziji, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić