.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2295/2022
15.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nikola Mrvošević i Zorica Kolarević, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Vatrogasna jedinica Priboj, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 576/20 od 20.07.2020. godine u stavu prvom izreke, u sednici veća održanoj 15.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 576/20 od 20.07.2020. godine u stavu prvom izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 576/20 od 20.07.2020. godine u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Priboju P1 98/18 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu, za period od 12.12.2015. do 12.02.2018. godine, na ime prekovremenog rada isplati iznos od 20.899,75 dinara, na ime noćnog rada isplati iznos od 2.347,69 dinara i na ime rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni dani isplati iznos od 1.110,20 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu da se obaveže tužena da tužiocu, za period od 12.02.2015. do 12.02.2018. godine, isplati na ime smenskog rada iznos od 226.939,50 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.248,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 576/20 od 20.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o dodacima na platu tužioca na ime prekovremenog rada i rada na dan državnih i verskih praznika, koji su neradni dani. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o dodatku na platu tužioca na ime noćnog rada, kao i u stavu trećem izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U 2. stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu neisplaćenih zarada – po osnovu prekovremenog rada i rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni dani. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o pravu zaposlenih u MUP RS na isplatu uvećane zarade po osnovu, prekovremenog rada i rada na državnih i verskih praznika koji su neradni dani, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti.
Saglasno izloženom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tač. 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3).
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 12.02.2018. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
