U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Umka fabrika kartona“ AD iz Umke, čiji je punomoćnik Miodrag Rakić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1662/20 od 04.02.2021. godine, na sednici održanoj 28.07.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1662/20 od 04.02.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 377/18 od 25.02.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 29.05.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 21.08.2007. godine, zaključen između tužioca i tuženog i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude, pod pretnjom izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 1662/20 od 04.02.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 377/18 od 25.02.2018. godine (trebalo bi da stoji 25.02.2020. godine), u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbi člana 506. stav 2. ovog ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje, da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 396. stav 1. a u vezi člana 374. stav 1. ZPP, s obzirom na to da je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti i cenio bitne žalbene navode, zbog čega se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ..., počev od 05.03.2018. godine. Tuženi je pisanim upozorenjem broj ... od 14.05.2009. godine, upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze, zato što nije realizovao plan nabavke starog papira za decembar 2008. godine, januar, februar, mart i april 2009. godine, prema planu koji je sam sačinio, nije redovno dostavljao izveštaje o dnevnim i nedeljnim aktivnostima, iako je o tome upozoren putem elektronske pošte neposredno od direktora BB i što se nekorektno ponašao prema dobavljačima, te su isti tražili saradnju sa drugim referentima, na koju okolnost je upozoren neposredno od direktora BB. Osporenim rešenjem tuženog broj ... od 29.05.2009. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog otkazom ugovora o radu, sa razloga identičnim razlozima iz upozorenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je poništeno kao nezakonito osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu i obavezan tuženi da vrati tužioca na rad.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 i 61/05) je propisano da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 104. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 01.03.2006. godine, je kao razlog za otkaz u smislu odredbi ovog Kolektivnog ugovora i ugovora o radu u vezi povreda radnih obaveza, predviđeno, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza. Odredbom člana 19. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu od 01.08.2007. godine (koji je tužilac dostavio uz tužbu), je predviđeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Tuženi je upozorenjem, donetim na osnovu člana 180. Zakona o radu- i člana 102. Kolektivnog ugovora, upozorio tužioca, da je dana 06.05.2009. godine dostavljeno obaveštenje od strane BB, direktora Sektora za ..., da je učinio povredu radne obaveze utvrđene u članu 104. tačka 1. Kolektivnog ugovora, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, tako što nije realizovao plan nabavke starog papira za decembar 2008. godine, januar, februar, mart i april 2009. godine, prema planu nabavke koji je sam sačinio, nije redovno dostavljao izveštaj o dnevnim i nedeljnim aktivnostima, iako je o tome upozoren putem elektronske pošte, neposredno od direktora BB i što se nekorektno ponašao prema dobavljačima, zbog čega su isti tražili saradnju sa drugim referentima, a sa kojom okolnosti je upoznat neposredno od strane direktora BB, što sve ukazuje da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu. Osporeno rešenje je doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 104. Kolektivnog ugovora tuženog zbog učinjene povrede radne obaveze – neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, utvrđene odredbom člana 104. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora i tačka 19. Ugovora o radu. Činjenični opis iz osporenog rešenja je identičan sa činjeničnim opisom iz upozorenja koje je prethodilo donošenju osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu.

Prema oceni revizijskog suda, iz utvrđenog činjeničnog stanja, proizilazi da nije dokazano da su tačne činjenice na kojima se zasniva osporeno rešenje, odnosno da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, imajući u vidu da ni u upozorenju nije opredeljeno tačno vreme izvršenja navedene povrede radne obaveze, kao ni mesto i detaljniji način povrede radne obaveze, usled čega nije moglo biti dokazano postojanje krivice na strani tužioca, zbog čega je pravilno poništeno kao nezakonito osporeno rešenje.

Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda, da iz datog upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu, nejasno, šta je sadržao plan nabavke starog papira tužioca, u kom obimu je taj plan ostvaren, a u kom ne i koja je granica tolerantnog odstupanja u pogledu obima njegovog ostvarenja, a naročito kojim aktima ili propuštanjem tužioca, koji mu se mogu pripisati u krivicu je obrazovan ovaj otkazni razlog. Zatim, da je nejasno i da li je prema unutrašnjoj radno-pravnoj regulativi tuženog za zaposlene, uključujući i tužioca, postojala obaveza podnošenja dnevnih i mesečnih izveštaja, a u odnosu na tužioca i vreme kada je postupio protivno toj utvrđenoj obavezi, kao i da je nejasno vreme, mesto i način povrede radne obaveze koja se sastoji u nekorektnom ponašanju tužioca prema dobavljačima, jer nijedna od naznačenih činjenica, koja po uverenju tuženog obrazuje otkazni razlog, nije konkretizovana ni u upozorenju o postojanju razloga za otkaz, ni u pobijanom rešenju o otkazu, niti su na te okolnosti predočeni dokazi koji potkrepljuju te činjenične tvrdnje, zbog čega je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog do donošenja novog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu broj ... od 03.06.2010. godine (tužilac je vraćen na rad na osnovu rešenja inspektora rada broj ...-...-.../...-..., kojim je odloženo izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu, a koje je poništeno rešenjem Ministarstva rada, na osnovu koga je inspekcija rada donela novo rešenje kojim je odbijen zahtev tužioca da se vrati na rad i između ostalog da je novo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu doneto zbog njegovog izostanka sa rada 04.05. i 06.05.2010. godine, koji tužilac nikada nije pobijao).

Ovo stoga, što se odluka suda o vraćanju na rad (reintegracija) u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, odnosi na priznavanje prava iz radnog odnosa do novog prestanka radnog odnosa.

Pri tom, kako se revizija odbija kao neosnovana i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić