U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Miodrag Radančić, advokat iz ..., protiv tuženog “BB“ d.o.o. ..., koga zastupa Dušan Radisavljević, advokat iz ..., radi poništaja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1692/2018 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv prvog stava presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1692/2018 od 12.04.2019. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1692/2018 od 12.04.2019. godine u drugom i trećem stavu izreke i predmet se vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje radi odlučivanja o žalbi protiv prvostepene presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 286/16 od 30.03.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništene su kao nezakonite odluke tuženog i to Odluka o naknadi štete pričinjene poslodavcu broj .. od 04.10.2013. godine i Odluka o naknadi štete pričinjene poslodavcu broj .. od 04.10.2013. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilja da mu na ime naknade štete isplati iznos od 65.533,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 296.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1692/2018 od 12.04.2019. godine, prvim stavom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 286/16 od 30.03.2018. godine i tužba tužilje, kojom je tražila da se ponište Odluke tuženog o naknadi pričinjene štete broj .. od 04.10.2013. godine i broj .. od 04.10.2013. godine je odbačena. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda i tužilja je obavezana da tuženom na ime naknade štete isplati iznos od 65.533,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Trećim stavom izreke preinačena je odluka o troškovima sadržana u trećem stavu izreke prvostepene presude i tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.042,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) pobijajući drugostepenu presudu u celini, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovani su revizijski navodi o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. u vezi sa člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje u pogledu sadržine i pravne valjanosti Odluka tuženog broj .. od 04.10.2013. godine i broj .. od 04.10.2013. godine, čiji se poništaj tužbom traži.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude koja se revizijom pobija, tužilja je zaključenjem ugovora o radu od 31.03.2010. godine zasnovala radni odnos sa tuženim, na neodređeno vreme, na radnom mestu trgovac u prodavnici, a potom je raspoređena na poslove šefa prodavnice. Aneksom ugovora o radu od 08.10.2013. godine, vraćena je na poslove prodavca, gde je radila sve do prestanka radnog odnosa. Na osnovu rešenja direktora tuženog od 09.09.2013. godine, u prodavnici u kojoj je tužilja tada bila šef prodavnice dana 11.09.2013. godine sproveden je kontrolni popis robe, čekova građana, virmana i gotovog novca, radi upoređivanja knjigovodstvenog stanja sa realnim stanjem u prodavnici. Popisom je utvrđen manjak u prodavnici u iznosu od 91.657,72 dinara. Tužilja se nakon tri dana javila lekaru neuropsihijatru, na čiji predlog joj je odobrena pošteda od rada zbog prisutnih znakova anksioznosti i pada voljno nagonskih dinamizama. Kako je upoređivanjem stanja utvrđenog popisom sa stanjem u knjigovodstvenoj evidenciji utvrđena velika razlika, tuženi je rešenjem od 27.09.2013. godine odredio ponovni popis 02.10.2013. godine. Tužilja je bila na bolovanju, pa je tuženi dopisom obavestio o tome. Dana 02.10.2013. godine tužilja je bila prisutna kada je započeo ponovni popis, ali ga je kasnije napustila, pa je popisna komisija koja je započela sa radom u 21,00 sat tog dana, završila sa popisom u 05,00 sati narednog dana i utvrdila da stanje prema trgovačkoj knjizi prodavnice iznosi 2.988.005,05 dinara, a da prema popisu iznosi 2.240.015,93 dinara, tako da je utvrđen manjak u iznosu od 747.989,12 dinara. Dan nakon toga, tuženi je doneo Odluku broj .. i naložio tužilji da naknadi tuženom 20% od ukupne štete, odnosno 168.597,82 dinara, a da ostali zaposleni u prodavnici u podjednakim udelima naknade od po 13,33%, odnosno po 99.731,88 dinara. Svojim potpisom na poleđini odluke, tužilja je potvrdila da je upoznata sa odredbama iste odluke, da je saglasna da se pristupi izradi posebne odluke o načinu i roku naknade štete, te da se slaže da se ista odbije iz njene zarade. Istog dana tuženi je doneo Odluku broj .. kojom je tužilja obavezana da naknadi štetu odbijanjem 7.214,84 dinara od zarade za avgust, a ostatak u šest jednakih mesečnih rata od po 26.897,06 dinara, odbijanjem zarade ili uplatom na račun tuženog. Obustavom od tužiljine zarade, tuženi je naplatio štetu u iznosu od 103.064,75 dinara, dok je preostali iznos od 65.533,07 dinara ostao nenaplaćen, jer je tužilji u međuvremenu kod tuženog prestao radni odnos.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužilje kojom je tražila da se ponište odluke tuženog o naknadi pričinjene štete broj .. i .. od 04.10.2013. godine. Za svoju odluku, drugostepeni sud je dao potpune i jasne razloge, koje kao pravilne i na zakonu zasnovane, prihvata i revizijski sud.

Odluka poslodavca o naknadi štete pričinjene od strane zaposlenog konačna je u prvom stepenu i deluje čim bude dostavljena zaposlenom. Ova odluka ne može biti predmet sudske zaštite, jer zaposleni nema pravni interes da tu odluku pobija, budući da se ona čak i kad postane pravnosnažna ne može izvršiti bez pristanka zaposlenog. Odluka poslodavca o naknadi pričinjene štete je procesna pretpostavka za vođenje sudskog postupka za naknadu štete od strane zaposlenog poslodavcu, u kome sud rešava nastali spor punom jurisdikcijom. Odlučuje o samom pravu na naknadu štete, a ne o zakonitosti odluke koju je o tome doneo poslodavac.

Na osnovu izloženog, kako se revizijskim navodima pravilnost i zakonitost pobijane presude u ovom delu ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude u prvom stavu.

Osnovani su revizijski navodi tužilje da je pobijana presuda u drugom stavu izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava u preostalom delu za sada zasnovana na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Odredbom člana 163. stav 1. Zakona o radu propisano je da je zaposleni odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom. Postojanje štete, visinu, uzročno- posledičnu vezu i okolnosti pod kojima je nastala šteta, dokazuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

U konkretnom slučaju, tužilja nije bila prisutna popisu koji je izvršen dana 02.10.2013. godine, jer je popis zbog zdravstvenog stanja napustila, što je drugostepeni sud propustio da ceni. Stoji činjenica da je tužilja potpisala zapisnik koji je sačinila popisna komisija, ali drugostepeni sud nije cenio navode tužilje koji su detaljno obrazloženi u prvostepenoj odluci da je na strani tužilje postojala mana volje, jer joj je tuženi pretio da će završiti u zatvoru, da nikada neće moći da pronađe drugi posao i da joj je pretio otkazom.

U spornom periodu, u kome je prema nalazu i mišljenju veštaka nastao najveći manjak, tužilja je bila raspoređena na radno mesto prodavca, pa ostaje nejasno na osnovu čega je i ko naložio tužilji da vodi trgovačku knjigu, jer u tom trenutku nije bila raspoređena na radno mesto računopolagača, kao i da li je znala koja su njena ovlašćenja i odgovornosti i da li ju je poslodavac sa tim upoznao, a što je njegova obaveza prema Zakonu o radu. Veštak je utvrdio da se u popisu nalazi puno ispravaka štamparskih grešaka, a tuženi u postupku nije dokazao da je tužilja namerno vršila ove ispravke i na ove okolnosti nije predložio grafološko veštačenje.

Tokom postupka tužilja je tvrdila da je tuženi deo štete koju je naplatio, naplatio u jednokratnom iznosu, protivno Zakonu, umesto jednakim mesečnim ratama, pa i ova odlučna činjenica nije ocenjena u drugostepenom postupku.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP ukinuo pobijanu presudu u pogledu odluke o protivtužbi, kako bi drugostepeni sud ponovo odlučio o izjavljenoj žalbi i ocenio činjenice koje je utvrdio prvostepeni sud, čija ocena je izostala u drugostepenom postupku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 416. stav 2. ZPP, doneo odluku kao u izreci presude u drugom stavu.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 165. stav 3. ZPP, jer zavisi od ishoda spora.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić