Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran M. Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Zatvorenog akcionarskog društva ''BB'' ..., radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž1 48/15 od 01.06.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA iz ... i potvrđuje rešenje Višeg suda u Čačku Gž1 48/15 od 01.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici P1 4/14 od 16.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba kojom je tužilac tražio da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 01.09.2011. godine do 31.10.2012. godine, kao neblagovremena, a stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.

Viši sud u Čačku je rešenjem Gž1 48/15 od 01.06.2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepeno rešenje na osnovu odredbe člana 420., u vezi odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se revizijom ukazuje.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme, na period od tri meseca, po osnovu ugovora o probnom radu br. 1115 od 28.04.2011. godine, počev od 01.05.2011. godine, a radi obavljanja poslova upravnika odmarališta. Prema članu 18.ovog ugovora zaposleni koji ispolji odgovarajuće sposobnosti ostaje u radnom odnosu, pa su ugovorne strane u obavezi da zaključe ugovor o radu na neodređeno vreme. Tuženi je po isteku roka određenog navedenim ugovorom tužiocu dostavio ugovor o radu br. 1938 od 28.07.2011. godine o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme u periodu od 01.08. do 31.08.2011. godine. Nesporno je da tužilac nije potpisao ovaj ugovor a po isteku roka iz ugovora od 28.07.2011. godine tuženi je 02.09.2011. godine doneo rešenje br. 2476 kojim tužiocu prestaje radni odnos zasnovan ugovorom o radu od 28.07.2011. godine zbog isteka roka. Navedeno rešenje je u mestu dotadašnjeg rada tužioca istaknuto na oglasnoj tabli. Tužilac je dolazio na rad kod tuženog i tokom septembra 2011. godine.

Zakonom o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13), je propisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac i smatra se zaključenim kada ga oni potpišu (član 30.). Taj ugovor se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku (član 32.stav 1.), a ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1., smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Pravilo o fikciji postojanja radnog odnosa je zakonodavac uveo radi sprečavanja zloupotrebe na tržištu rada i eliminacije tzv. rada na crno (faktičkog rada). Naime, ova pravna fikcija omogućuje da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku i za njenu primenu je dovoljno da je radnik stupio na rad, pa se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos. Ovo pravilo se prostire na sve vidove zasnivanja radnog odnosa (radni odnos na neodređeno vreme, radni odnos na određeno vreme, na probni rad itd.).

Kod utvrđenog da tužilac nije potpisao ugovor o radu od 28.07.2011. godine pravilan je zaključak nižestepenog suda da on ne proizvodi pravno dejstvo, pri čemu tužilac nije dokazao da je u spornom periodu radio kod tuženog na istim poslovima.

Prema odredbi člana 195. Zakona o radu zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom protiv rešenja kojim mu je povređeno pravo ili kada je saznao za povredu prava u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

U sprovedenom postupku je utvrđeno da je tužilac imao saznanje da mu je radni odnos prestao sa 31.08.2011. godine, ali je i nakon toga dolazio na posao i tokom septembra 2011. godine, do kraja meseca. Imajući u vidu navedeno, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da je tužba od 29.12.2011. godine podneta po isteku roka citiranog navedenom zakonskom odredbom, zbog čega je neblagovremena.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić