Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 769/20 od 15.05.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 96/18 od 08.11.2019. godine u stavu prvom izreke, kojim je utvrđeno da je tužba tužioca povučena u delu u kome je tražio poništaj rešenja tuženog o novčanoj kazni prema tužiocu. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena su rešenja sadržana u stavu drugom i trećem izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 96/18 od 08.11.2019. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 96/18 od 08.11.2019. godine u stavu četvrtom i petom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../18 od 22.03.2018. godine i rešenje o određivanju otpremnine broj ../18 od 22.03.2018. godine. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 96/18 od 08.11.2019. godine u stavu šestom, sedmom, osmom i devetom izreke i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, odnosu na stav treći i četvrti izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 403.stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja. U konkretnom slučaju drugostepenom prsudom, stavom četvrtim izreke, ukinuta je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 96/18 od 08.11.2019. godine u pogledu odluke o uplati doprinosa, naknade štete zbog neosnovanog prestanka radnog odnosa kao i odluka o naknadi troškova postupka i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje. Obzirom da o ovom delu zahteva nije pravnosnažno odlučeno, revizija tuženog odbačena je kao nedozvoljena, shodno članu 410. stav 1. tačka 5.ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu ZPP), i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu broj ../08 dana 20.06.2008. godine na neodređeno vreme za obavljanje poslova vozača kamiona. Rešenjem tuženog broj ../18 od 22.03.2018. godine, tužiocu je otkazan Ugovor o radu 20.06.2008. godine kao i Aneks ugovora o radu od 20.09.2009. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer je usled smanjenog obima posla, prestala potreba za radom zaposlenog, s tim da zaposlenom poslodavac nije mogao da obezbedi drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, niti je bilo poslova koji bi mogli da mu se ponude u nižem stepenu stručne spreme i njegovom zanimanju, a polazeći od potrebe procesa rada, kod poslodavca nema mogućnosti da se zaposlenom obezbedi prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, sa obrazloženjem da je kod tuženog smanjen obim poslova, da je došlo do smanjenja broja izvršilaca na mestu vozača kamiona, a da poslodavac nije bio u mogućnosti da obezbedi tužiocu drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, niti je bilo poslova koje bi tuženi mogao da ponudi tužiocu u nižem stepenu stručne spreme u njegovom zanimanju, zbog čega je rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu doneto u svemu u skladu sa zakonom.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužioca, preinačio prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu kao i rešenje o određivanju otpremnine, sa obrazloženjem da osporeno rešenje od 22.03.2018. godine ne sadrži obrazloženje u smislu odredbe člana 185. zakona o radu, već su istim samo formalno navedeni zakonski razlozi za otkaz ugovora o radu, bez konkretnog navođenja koji su to opravdani razlozi uslovili donošenje osporenog rešenja, odnosno razloge kojim se opravdava odluka da baš tužiocu, kao tehnološkom višku, prestane radni odnos.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom tuženog neosnovano ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nesporno je u konkretnom slučaju, da je tuženi Odlukom broj ../18 od 19.02.2018.godine, s pozivom na član 12. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, izvršio izmenu u sektoru mehanizacije tako što je na poslovima vozača smanjen broj izvršilaca sa šest na pet, sa obrazloženjem da je smanjen broj kamiona za prevoz tereta sa šest na pet, to je smanjen obim posla, pa da je neophodno smanjiti i broj izvršilaca na poslovima radnog mesta vozača. Iz teksta osporenog rešenja sledi da se utvrđuje da je tužiocu otkazan ugovor o radu, shodno odredbi člana 192. i 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog smanjenog obima posla i prestanka potrebe za radom zaposlenog.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Odredbom člana 185. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Uslov za zakonitost rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, je između ostalog, da isto sadrži obrazloženje. U konkretnom slučaju, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, izostalo je obrazloženje kojim se opravdava odluka tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, odnosno, nisu navedeni opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca u smislu organizacionih promena i smanjenog obima posla, niti su navedeni kriterijumi po ko kom osnovu je tužilac, kao jedan od šest zaposlenih na radnom mestu vozač kamiona, ispunio uslov za otkaz ugovora o radu.

Naime, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih primenjuje se uvek u situaciji kada je smanjen broj izvršilaca na određenim poslovima (bez obzira da li je poslodavac dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ili ne), te je potrebno da od više izvršilaca na tim poslovima, odredi ko od njih predstavlja višak zato što postoji konkurencija više zaposlenih za jedno radno mesto.

U konkretnom slučaju, tuženi nije utvrdio i primenio kriterijume koji bi pokazali zašto je tužilac višak u odnosu na ostalih pet izvršilaca koji to nisu, a svi su obavljali iste poslove, odnosno u konkretnom slučaju nije postojao normativni osnov za ocenu rezultata rada tužioca, već je kako je to tokom postupka tuženi naveo, jedini osnov za otkaz ugovora o radu tužioca bilo to što je osnovno sredstvo rada – kamion kojim je upravljao tužilac, usled saobraćajne nezgode bio na popravci više od šest meseci, tako da tužilac nije imao na čemu da radi, zbog čega je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud pravilno zaključio da kriterijumi nisu ni utvrđeni ni primenjeni, zbog čega je je osporeno rešenje nezakonito i kao takvo poništeno.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilna i odluka kojim je poništeno rešenje tužene od 22.03.2018. godine kojim je tužiocu utvrđena otpremnina.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić